NADOMAK SAVRŠENSTVA
Ti si Bog a ja tužni sam klesar,
mekani grumen smrdljivog zlata
u naručje uzmem, ridam i pevam,
žena mi kotrljanka crn adresar
utuvi, i gluv od vrata do vrata
sopstveni podvig, sitničav, ismevam.
A kad se susretnemo Sizife, dušmanine,
tvoj ćemo hrapav kamen, grumičak rudarski,
grudvu dečiju, ovim voskom mirišljavim,
ovim zlatom žeženim, ovim asfaltom vrelim,
ovom balegom savršenom, optočiti,
i čekaćemo da se zatravi visoravan
na koju neće kročiti ni beg ni bog,
ni balegar, žigosan slovnim belegom.
HRAST SAMOUBICA I BESMRTNA PTICA
Urašću za noć u kamen, ptico,
a ti iščezni obdanicom.
Još nismo zreli za smeli raskid,
srsi nam mrsi plav, rajski brid.
Ne mari, zar i mi sami nismo
čivije za čije poslednje pismo.
Kome ću kad te ne bude bilo
ispovediti klonulo krilo?
I s kim ću kad mi let zvezde strune
proplesti fine harfine strune?
Ćuti, ja ću ti biti pra-mera
kad nas uspava muzika sfera.
DEDALOVINA
Mladić bezruk i beznog,
raspet na krst, pevuši:
...i da poletim htedoh
kada mi trk presuši...
Zenit vri – sunce dozreva,
svisi se ludi Ikare!
Oče moj, stid me ogreva,
dok krila ne iskrilare.
ENO, EVO, ETO
Eno, pauk silazi do bezube bube,
i strpljivo je opliće,
buba se vrpolji, visi tumbe,
i kida vida končiće.
Evo, od zlopepela oslepela lastavica
tanušnog trebi svetlaca,
u vru čela gnezdi se, lampica
treperav žerav baca.
Fejsbuk profil autora
