Bangladeš, manifest kvantumizma, Enes Halilović



 (

ako li mango voliš, onda u Bangladeš idi –

nisko i primorsko tlo gde poplava često se ljuti;

ta država je sva – crnica, ravnica i vlažna,

čak i da posadiš dugme – plodom će raspuknuti;

al mango čiji miris širom sveta se pruža

naročito po mesu kad se prospe kao sos;

ako ga stegneš blago, tad javu ispuni sobom;

da l bolji je pod nepcem ili kad miluje nos?

u Bangladešu záčini: kurkuma, biber i kari,

kud se okreneš riža, krompir, crni luk i čaj,

grozdovi dece trče, pomisliš: niko ne stari;

vlažno i nebo i čelo, dvanaest meseci maj;

kao georgiku, strašljiv, oprezno sadim stih

o Bangladešu i setvi (usudih se, nejak ja);

mnoge sam ratare sreo i nauk uzeh od njih –

žena uzorana često, vesela deca im sva;

(

neka upamti svaki što se za setvu sprema:

treba spoznati odnos kalijuma i azota;

zemljom se zalud bòtā koji ne đubri svoj vrt –

taj seme njivi kad baca kao da sadi smrt; 

izradit važno je setvi recept pravilan i plan,

davnih se ratara seti koji zaslužiše čast,    

jer vični behu sadnicama lako pospešit rast,

al hemijskih formula trend nosi današnji dan –

od pokretačā svih prvo pomenimo azot,            

u enzimu vam je primer, u proteinu isto, 

u hlorofilu se gizda kad snagu svetla prima,      

vidljiv kad stigne prinos povrća ili bilja;

zato plodova i nema gde azota premalo ima,

humus gde odveć je sirot, na šljunku ili pesku;

pa i fosfor je važan, pominjem ga od milja –

fosfor što gradi bit nukleinskih kiselina

kad tela nukleotida svojom pojavom zida –

rado ga koreni srču, u ranoj fazi rasta,

i sve do zrenja, postupno, on za plodove srasta;

fotosintezi ne brinite niti ugljenom hidratu,

kalijum ako je prisutan – metabolički dasa,

poznati ga je lako onda kad žito talasa,

i seme i plod i slast – kalijum brižno gradi, 

zato u fazama svim nemoj se sporiti s njim;

eno i kalcijum, koji čuva plazma membranu,                        

teško je pokretan on (radioaktivan jon);

ako li kalcijuma malko nedostane za povrće,

ništa od ploda, ratari, zalud se zemlja prevrće;

njiva što glad vam sprema magnezijuma nema,     

i znajte da biljka preko gvožđa nečujno diše –       

prohtev skroman je njen, i kuda god krene ralo – 

zemna dubina vredi kao i kapljica kiše,

a bude li gvožđa malo, javiće bolesni list;

sve sa merom pripremit i račun da bude čist

posna vam zemlja ište još četiri čestice makar:

šta je to važno za prašnik? o, to je ponosni bor;          

mangan, za njim i cink, naravno, nužan i bakar!      

njiva spremljena tako biljkama pravi je dvor;

skupo je bilo i biće veštačko đubrivo svuda

(vrlo je koristan otrov, al otrovu dug je vek),

priroda ima čuda, kažem još jednu vam reč –

od stoke đubrivo trážite kao što trâžite lek;

ja koji strpljivo klesah didaktički ovaj spev,  

sad nakon savetā svih, stidan, molim kroz stih, 

ploče ne lomi ove, ne mrzi talenat moj,  

i znaj, što ritam je stihu, to je za bubreg loj.  

(


Odlomak iz knjige Bangladeš, manifest kvantumizma, Sent, 2019.

Naslovna fotografija, Samir Delić

arhiva