Šta čitati ovoga ljeta? (2020)

                                            

1. Priče o kugi, Mario Vargas Ljosa, Nova Knjiga



,,Priče o kugi" nadahnute su pričama bezvremenskog Bokačovog dela ,,Dekameron." Ljosino delo ne nastoji da bude puka kopija ,,Dekamerona", u pitanju je vrlo slobodna verzija, u manjem formatu, dela koje kao polazišnu tačnu koristi suštinsku činjenicu iz ,,Dekamerona" - beg grupe osoba u imaginarni svet kako bi izbegla kugu koja pustoši njihovo okruženje i na nju se nadograđuje pripovest sačinjena od priča koje stvarnom svetu suprostavljaju imaginarni svet.

Stvarni svet u kojem vlada kuga uzurpira stvarne živote likova ove priče, a priče ih izbavljaju iz najveće nesreće ljudskog roda: nestanka ili istrebljenja.


2. Sabrane pesme i fragmenti, Sapfo, Bukefal


Ako je Homer za nas otac epskog pesništva, Sapfo je majka lirske poezije u istoriji zapadnjačke književnosti. Iako je, prema priređivačima iz nekadašnje Aleksandrijske biblioteke, nestale u požaru, Sapfinih pesama bilo na osam ili devet papirusnih svitaka, najmanje šest hiljada stihova, danas nam je dostupno samo šesto pedeset, i to nijedna pouzdano cela pesma, sve u odlomcima. 

Ali, ti odlomci su, i kao takvi, dovoljni ne samo da nam dočaraju veličinu zamišljenog neokrnjenog pesničkog dela nego i da nas, ponoviću i istaći uprkos ruiniranom obliku, očaraju i potresu svojom dalekosežnom poetskom snagom.





3. Sirena koja se smeši, Mirjana Ognjenović, Booka


Uvodna priča i pet bajki iz knjige Mirjane Ognjanović, koje je ilustrovao Aleksandar Palavestra, govore o nekoj vrsti putovanja simbola, o fantastičnim zbivanjima koja su mogla (možda i jesu?) da se dese u Venecijanskom getu i izvan njega. 

Da li namerno ostavljamo simbole kao uspomenu, zagonetku, ili pouku budućim naraštajima? Koliko vrata treba da otvorimo da bismo nešto razumeli? Kada devojku bez oklevanja da zgrabimo? I koju priču da upamtimo?




4. Bengalska noć / Maitreji, Mirča Elijade, Geopoetika 


Roman Maitreji, objavljen 1933. u Rumuniji (kasnije na drugim jezicima naslovljen kao Bengalska noć), ostao je najpoznatije Elijadeovo književno delo koje spada u romane njegovog tzv. postindijskog perioda, dela nastala posle četvorogodišnjeg boravkau Indiji. Po tom romanu Elijade je u svojoj 26. godini zapravo postao naširoko poznat pisac. Radnja je zasnovana na iskustvu Elijadeovog života u Kalkuti, u kući njegovog indijskog mentora. Bengalska noć / Maitreji, roman je o ljubavi koja se rađa između njegovog protagoniste Alena i Maitreji, ćerke njegovog domaćina. 

Ova zabranjena ljubav povod je za priču o različitosti civilizacija, nadmenim predrasudama evropskog intelektualca prema "primitivnoj" pesnikinji (učenici R. Tagora), ali i o postepenom i neminovnom kontrauticaju i nesvesnoj promeni odnosa mladog evropocentričnog junaka prema drevnoj i bogatoj kulturi Indije.


5. Rod, Miljenko Jergović, Booka 


Rod je roman u kom Jergović kroz sudbinu vlastite porodice govori o stoleću Srednje Evrope i Balkana, roman koji poput železnice premrežuje epohu i krajeve, zemlje koje su se smenjivale, istoriju koja je bila nemilosrdna. 

Od pradede i početka dvadesetog veka do današnjice i autora i njegove sudbine Rod je magnum opus Miljenka Jergovića, autora kog s pravom možemo nazvati Ivom Andrićem našeg doba.






6.  Tajno znanje, Endru Krumi, Partizanska knjiga 





Krumijeva knjiga dolazi u pravom trenutku: kad god zavlada pandemija bilo koje vrste – naročito mentalne – valja je pročitati. 

I ne samo tad.

– Srđan Srdić 






7. Ribe u bunaru, Refik Ličina, Partizanska knjiga







Ribe u bunaru su svedočanstvo o tome kako jedan grad na uverljiv način postaje književni univerzum beskrajnih značenja.
Vladimir Arsenić







8. More oko nas, Rejčel Karson, Kiša 


Počeci su obično magloviti, pa je tako i s morem – tom velikom majkom života. Mnogi su raspravljali o tome kako su i kada nastala mora na Zemlji i stoga nije nimalo čudno što se ta objašnjenja uvek ne slažu. Jer, jasna i nepobitna je istina da nije bilo nikoga ko je to video, te je, u nedostatku očevidaca, prirodno da postoje izvesna neslaganja. Tako će, prema tome, kad vam ovde ispripovedam kako je mlada planeta Zemlja stekla more, ta pripovetka biti sastavljena na osnovu mnogih izvora i sadržaće čitava poglavlja čije ćemo pojedinosti mi moći samo da zamislimo. Ova pripovetka se zasniva na svedočanstvima najstarijih stena na Zemlji, koje su bile mlade kada je i Zemlja bila mlada; na svedočanstvima koja su zapisana na licu njenog pratioca Meseca, kao i na osnovu znakova koja su nam poznati iz istorije Sunca i celog svemira ispunjenog zvezdama. Ali, iako tada nije bilo ljudi da prisustvuju tom kosmičkom rađanju, tu su bile zvezde, Mesec i stene, a oni su zaista odigrali značajnu ulogu pri stvaranju okeana.


9. Smokva, Goran Vojnović, Fraktura



Od Ljubljane do Momjana u Istri i Bosanske Otoke, glavni lik Jadran pronalazi dijelove svoje obiteljske povijesti, ali još i više uspijeva razumjeti samoga sebe. Pričajući o tri generacije jedne obitelji, Goran Vojnović, jedan od najomiljenijih suvremenih slovenskih pisaca, priča veličanstvenu priču o tri velike ljubavi u tri ipak nesretna braka. Smokva je roman o potrazi za granicama vlastite slobode, o odricanju radi drugoga, o odustajanju od sebičnosti, ali i velikim trenucima koji nam se događaju kada ih nismo svjesni. Smokva vrvi od jakih, ali zatomljenih emocija, a iz sočnoga mediteranskog, prezrelog ploda koji puca po šavovima curi obiteljska saga koja može biti bilo čija povijest u kojoj se pretapaju sudbine, ljubavi, neostvarene želje i surove realnosti naših života.




10. Divlje i tvoje, Olja Savičević Ivančević, LOM 




Hrabrost suočavanja s nasilnošću svijeta u kojem istovremeno iz gnijezda ispada mrtva lastavica, dok se izbjeglice sunčaju na krovovima zgrada, a ljubav iz mladosti po ulici vuče svoju ženu; hrabrost bivanja prisutnom široko otvorenih očiju, bez uzmicanja, jedina je koja može iznjedriti autentičnu poeziju.

Strah od svijeta koji je izgubio ljudskost i tankoćutnost te želja za očuvanjem bliskosti s divljim u sebi, s mačkama i psima lutalicama iz ulica naših djetinjstva u koje se nikada nećemo vratiti i iz kojih nikada nismo otišli, dva su stupa između kojih se napinje štrik s pjesmama koje se tiču svakoga od nas.










11. Skice za plovidbu, Nikola Popović, Imprimatur


Priče iz voza su mimo vremena, prostora i putovanja, lebde uvis dok uho neznanca sluša, kao što čun nose talasi dok na njemu, puštajući koren, raste hlebno drvo. Ceo je svet, naposletku, u orahovoj ljusci, a tebi, kao i meni, kako kažu na Levantu – zapisano je da putuješ, treba samo da korakneš na palubu i kažeš „Zovite me Išmael”, samo što ćeš ti kazati svoje kratko, dvosložno ime, koje znači: čovek, napravljen od zemlje. To što ti pišem u različitim vremenima, sadašnjem i nekom pređašnjem, to nije zbog neujednačenosti pisanja samog, već zato što zapisujem u navratima. Pisanje o putovanju najpodložnije je trošnosti uspomena, pa su se i portreti, lica i izgovorene reči zagubili u rukavcima sećanja, koje je sada izbrisalo neravnine i senke.ˮ

Nikola Popović




12. Otkako sam kupila labuda, Tanja Stupar Trifunović, Arhipelag 




Kroz ceo roman Otkako sam kupila labuda Tanja Stupar Trifunović vodi jaku i uskomešanu priču o zabranjenoj ljubavi i o ludilu strasti. Pri tome, pažljivo su motivisani postupci junakinja, njihova rastrzanost u košmaru savremenih svakodnevnih okolnosti, njihova razapetost između strasti i nužnosti, između ljubavi i tabua, između zadatih okolnosti i prekoračenja.

Junakinje romana upućene su intenzivno jedna na drugu u razmeni strasti i napetosti, ljubavi i mržnje, svađe i sklada, unutrašnjih potreba i izgovorenih i neizgovorenih strahova.

U njihovom odnosu vidi se ne samo čudo ljubavi i strasti nego i čudo modernih strahova i sav zev generacijskih raskola i razlika.






13. Što na podu spavaš?, Darko Cvijetić, Buybook


„Cvijetić ne dozvoljava da ta tijela budu samo brojevi oko kojih će raspravljati budući istoričari, da od njih ostanu tek slova urezana u mermer iznad kojega će lažno naricati političari. 

On ne dopušta da ih se iznova i iznova ubija. Kada utihnu topovi, himne, sprovodi i dženaze, nastane tišina koju smrt najviše voli, jer nakon nje dolazi zaborav, konačno ništa, njen puni trijumf. 

Cvijetić govori u toj tišini, mrtvima daje glas koji se nije čuo dok su bili živi. Dozvoljava im da svjedoče, upozoravaju, savjetuju. Vraća im oduzetu ljudskost. Dok piše o smrti, Darko Cvijetić bori se za svaki život.“

– Selvedin Avdić




14. Nađi me, Andre Asiman, Štrik  



Prošlo je mnogo godina otkako su Elio i Oliver okusili ljubav jednog leta u Italiji. Otkako su jedan drugog dozivali sa „zovi me svojim imenom”. Jesu li na kraju uspeli? Ima li odgovora na večno pitanje: postoji li prava ljubav koja nikada ne umire?

Andre Asiman, majstor prikazivanja osećanja, intimnih detalja i psiholoških nijansi, u sada već kultnom romanu Zovi me svojim imenom nadahnutno je i upečatljivo progovorio o ljubavi jezikom savremenih čitalaca i čitateljki. U nastavku Nađi me on nas vraća u čarobni krug jedne od najvećih romansi moderne književnosti, istražujući i dalje bogatu raznovrsnost strasti i preispitujući svoje složene i tanane likove decenijama nakon njihovog prvog susreta.




15. Njeno telo i druge žurke, Karmen Marija Mačado, Štrik

Supruga odbija muževljeve molbe da ukloni zelenu vrpcu s vrata, žena se prepušta seksualnim odnosima dok virus uništava čovečanstvo, prodavačica u butiku otkriva zastrašujuću istinu o materijalu od kog su sačinjene haljine – svaka priča unutar ove zbirke predstavlja uzbudljivo i drugačije čitalačko iskustvo. Provokativni književni debi Karmen Marije Mačado oblikovao je čudesne, žanrovski gotovo neodredive priče u kojima se pripoveda o životima žena, telesnom užitku, ali i nasilju koje su trpela njihova tela. Realistične i u isto vreme fantastične, komične i ozbiljne, priče u zbirci „Njeno telo i druge žurke” u svojoj eksplozivnoj originalnosti otvaraju nove mogućnosti za savremenu prozu. Zbirka je doživela nagli i veliki uspeh, proglašena je književnim fenomenom, a autorka je dobila status književne zvezde.

Njujork tajms

16. Ljubavnik, Margerit Diras, Sumatra 



Margerit Donadije, poznata kao Margerit Diras (1914 — 1996), bila je francuski romanopisac, dramatičar, scenarista, esejista i režiserka avangardnih filmova. U svetsku književnu baštinu je ušla kao jedna od najprevođenijih i najproučavanijih francuskih pisaca. Rođena je u francuskoj koloniji Indokini. Bila je aktivan član Komunističke partije Francuske i Pokreta otpora za vreme Drugog svetskog rata. 

Dobar deo književnih znalaca i čitatelja Margerit Diras smatraju autorkom čija dela sadrže izrazitu feminističku crtu u pristupu temama i likovima, ali i formi književnog teksta. Njeno najpoznatije i najbolje delo je autobiografski roman Ljubavnik (fran. L’ amant) u kojem opisuje svoj život u siromaštvu i ljubavnu aferu koju je imala sa samo petnaest i po godina. Napisala ga je sa 70 godina.





17. Mali dečak, Lorens Ferlingeti, Geopoetika


U knjizi Mali dečak Ferlingeti opisuje svoj bogati i uzbudljiv život deteta, dečaka i odraslog čoveka kroz gotovo ceo 20. vek i dve decenije 21. veka. Tu su, pod malo izmenjenim imenima, pored Ginzberga, Džek Keruak, Nil Kesidi, Vilijam Barouz… Uprkos svemu prepoznatljivom, knjiga nije autobiografija, kao što ne pripada ni omiljenom američkom žanru knjiga sećanja, pa čak nije ni čisti roman (iako su i autor i izdavač insistirali na žanrovskoj odrednici – roman). Ako je roman, onda je to roman u pesmi ispisanoj prozom ili poema u prozi. On je i putovanje Amerikom, Francuskom i svetom modernosti, bez pravila i pravca.Retko je koja knjiga od književnih kritičara i kolega pisaca doživela toliko čestitki i zahvalnosti; vrlo neobičan način komplimentiranja jednom književnom tekstu. Kao da su svi potpisnici hteli da kažu da je Ferlingeti opevao i njihove živote; a ako je to uspeo jedan stogodišnjak, to znači da je postao glas velikog broja generacija.


18.  Sang, Alen Brlek, Kontrast  


U novoj pesničkoj knjizi Alena Brleka Sang sve je delikatno i promišljeno umreženo. Ona gradi poetski zaplet kroz interakciju jezičkih sila i čovekove pozicije u odnosu na njih. Dok pesnički subjekat stoji zapitan nad lingvističkom energijom koja ga preplavljuje, on istovremeno pokušava da se izbori sa svojom odrođenošću od prirode. A ona mu se čini podjednako čudovišnom i bliskom – oseća kako ga dubinski prožima, ali mu i semantički izmiče. Simboličko-tematska jezgra knjige Sang su artikulacija, arheologija i agrokultura. Ovo poslednje treba tumačiti kao ono što ta reč izvorno znači – kultura polja, kultura tla, u kome se talože slojevi našeg iskustva, naše kolektivne istorije prožete individualnom. Arheologijom se probijamo kroz te slojeve, otkrivamo ih, upoznajemo, ispitujemo, pokušavamo da ih sistematizujemo, da shvatimo šta oni znače po sebi, a šta znače za nas. Artikulacija dolazi na kraju, kada sve te nanose (raz)otkrijemo i vratimo ih na uvid svetlosti dana, onda pokušavamo da (pro)govorimo o njima i pred njima. Otuda nazivi pesama podražavaju cikličnosti promena zemlje i prirode u koje je čovek uhvaćen i traži idealan oblik svog sadejstva sa njima.

19. Moja mama zna šta se dešava u gradovima, Radmila Petrović, Enklava







Radmila Petrović ne preza od bilo koje teme, oštro se suprotstavljajući opšte prihvaćenim idejama o ravnopravnosti, porodičnoj hijerarhiji i večitoj, potresnoj dinamici vrednosti između sela i grada.







20. Nekoliko sitnih uboda, Mihaela Šumić, Imprimatur  





Ovo je poezija koja ne bježi od ispovjednog, ali autorka nema namjeru da podastre pred čitaoce svoje „rane jade“ i optereti nas ličnim iskustvima. Njena je opsesija više svijet koji gleda, onaj oko nje, bliži i dalji, naslućeni u prošlosti i onaj koji tek postaje kroz slutnje – jedan u isti mah i čaroban i surovo ogoljen svijet, sav sazdan u suprotnostima. U nježnosti i grubosti. 

Upravo tu se začinje snaga, dinamika i ljepota njene poezije. I u sposobnosti da sa lakoćom opiše stvari na više načina i iz potpuno različitih i često suprotstavljenih perspektiva. Raspon njenih interesovanja koja nalaze svoje mjesto u poetskom vrlo je širok – od filozofije, preko klasične umjetnosti, feminističkih ikona, geografije, turističkih mapa gradova, pa do pop kulture. 



– Tanja Stupar Trifunović


21. Materice, Jovana Marojević, Arto


Nadrealistički neobuzdana u porivu, ali simbolistički pedantna u dizajnu stiha, Materice, Jovane Marojević, poema je koja se čita izvan zone intelektualnog komfora, koja čitaoca postavlja u središte njenog ljubavno-erotsko-misaonog panoptikona, koja goni na očuđenost i zadivljenost nad teksturom

i likovnošću njenih objekata. Otuda bi za Materice, zlokobnog podnaslova poema obscura, vjerovatno trebalo reći da su proizišle iz onog slavnog vapaja Franca Kafke da "knjige moraju djelovati poput nesreće koja jako boli", kao da su nas "odagnali u šume, daleko od ljudi", da knjige moraju biti "sjekira za zamrzlo more u nama".





22. Usamljena djeca Juga, Dragan Markovina, LOM  





Sva djeca Mediterana imaju jednu jedinu želju, koju spoznaju dok odrastaju i koja ih prati dok ne umru. Ona žude za intimom doma, vlastitih misli i života. 

Žude za onim što nemaju i do čega malo koji od njih dođe. Toliko žude da su spremni otić na kraj svijeta, samo da je dobiju. 

Život provedu bježeći, a malo kada to i osvijeste. Jednako beže oni koji su zauvijek otišli, kao i oni koji ostanu. Bijegovi onih koji su ostali su puno teži, jer su unutrašnji i moraju ostati nevidljivi.




23. Proleća u Topčideru, Petar Peca Popović, KOV


Knjiga o Beogradu publiciste i kritičara Petra Pece Popovića Proleća u Točideru predstavlja izbor tekstova nastalih na osnovu višedenecijskog praćenja, opisivanja, tumačenja i komentarisanja istorijskih i savremenih slika, ličnosti i prilika iz života glavnog grada. U preporuci Vladimir Pištalo između ostalog piše: „Popović je naš nezvanični ministar povratka kulturi. Njegovo muzičko znanje je neograničeno. Peca je rođeni hroničar velikog vremena. Nisam siguran da bi u očima nekoga drugog to isto vreme bilo veliko. Sve o čemu on priča postane značajno i veličanstveno. I junaci njegovih priča. I naš grad. Upravo je tako i u njegovoj knjizi Proleća u Topčideru. (...) Njegov smeh nikad nije na štetu ljudskosti ljudi.“





24. Menuet s pogrebnikom, Stanislav Grohovjak, Enklava  




Stanislav Grohovjak bio je jedan od najvećih pesnika svoje generacije, etički i estetički vođa autora okupljenih oko lista Savremenost koji je značajno obeležio šezdesete godine XX veka poljske pesničke scene. Etiketiran kao pesnik koji proslavlja rugobu i nakaradnost, budio je zaprepašćenje novim ekspresivnim sredstvima. I u životu i u poeziji zanimalo ga je ono što je slabo, odbačeno, što budi samilost nad ljudskom bedom. Ironiju i grotesku obilato je koristio kao zaštitu od „kmezavo-filantropskog“ tona, i u pesmama nije potencirao samo estetiku ružnoće, nego je tražio i nove, realistčke formule poezije koja čoveku daje neulepšano, često i okrutno znanje o sebi – ali samo tako spasonosno. Menuet s pogrebnikom njegova je prva integralna zbirka na našem jeziku.





25. Ribe, Melisa Broder, Dereta


Lusi, glavna junakinja romana Ribe, već devet godina piše disertaciju o antičkoj pesnikinji Sapfo. Nakon burnog raskida sa dečkom, odlazi u predivnu kuću iz snova svoje polusestre na Venis biču, gde će pokušati da se izbori sa usamljenošću. Provodi dane na (beskorisnim) grupnim terapijama, izlazi s nepoznatim muškarcima koje upoznaje preko Tindera, u nadi da će u površnim ljubavnim avanturama uspeti da pronađe lek za svoje probleme. Kada šetajući plažom upozna prelepog, misterioznog Tea, Lusi će pokušati da smogne snage i odbaci se o dno koje je dotakla. Dok u svom naučnom radu oživljava mitološki svet antike, paralelno s tim, u stvarnom životu, strastvenom vezom s misterioznim mladićem uranja u svet mitoloških bića.




26. Bilješke jednog pisca, Simo Matavulj, Portalibris 


Izraženom verodostojnošću, Matavulj je u svojim nedovršenim memoarsko-autobiografskim Bilješkama, pored prikazivanja tadašnjih verskih, nacionalnih i političkih prilika i događaja u Dalmaciji, Dubrovniku, Boki i najposle Crnoj Gori, posebno naglašavao polemike koje su se vodile oko nadmoćnosti dramske tragike Balkanske carice kneza Nikole nad vladičinim Gorskim vijencem, kao i oko suđenja vojvodi Maši Vrbici. 

U tom smislu, naročita kolektivna saradnja poklonjena je scenskom izvođenju prerađene Balkanske carice pred „njenim Parnasom”, u čemu je pogovorom u alegorijskim stihovima učestvovao i proslavljeni pesnik i pisac drame Maksim Crnojević – Laza Kostić.




  27. Deca naše ulice, Nagib Mahfuz, Agora 



Deca naše ulice je roman koji nudi razvijenu alegorijsku sliku mita o stvaranju sveta i širenju grada kao univerzalne metafore civilizacije. U minuciozno razrađenom pentaptihu Nagib Mahfuz, ovenčan 1988. Nobelovom nagradom za književnost, otkriva nam svoje poimanje istorije čovečanstva kao utopijske fantazije o izgubljenom raju.

Opisujući politiku kao centralnu osu ukupne ljudske prakse, autor nas dovodi do smele i, za mnoge, grešne misli da su sve religije jednake. Nauka je naslednica vere u neizvesnoj potrazi za savršenim modelom svetskog poretka.







28. Legija stranaca, Klaris Lispektor, Agora  




U ovoj zbirci, pred nama su događaji usled kakvih u naše, naizgled uređene vrtove, nahrupi čitava legija stranaca. I to strano neminovno mora postati deo organizma i preobraziti ga.”

Ova zbirka neverovatnih priča još jednom potvrđuje zašto je Klaris Lispektor često nazivana „brazilskim Kafkom”. To poređenje proističe iz najznačajnije njene srodnosti sa autorom Preobražaja: njihovo pisanje ne liči baš ni na jedno drugo. Pojava dela Klaris Lispektor i sama je, u književnosti na portugalskom jeziku, jedna od tih tačaka sa koje nema povratka i koja otvara nešto u potpunosti novo. 







 29. Pronalazak Athanatika, Vladan Desnica, Prometej



„Prošlo je više od pola veka otkako je Vladan Desnica napustio pisanje krajnje neobičnog romana koji je, možda, mogao da mu donese svetsku slavu. Da to nije puka spekulacija može da potvrdi jedno poređenje koje se samo nameće. Sa nedovršenim, i ranije samo u okviru Desičinih sabranih dela publikovnim torzom romana Pronalazak Athanatika, o otkriću leka protiv smrti i posledicama do kojih je to dovelo, lako je uporediti jednu drugu, jednako neobičnu knjigu svetski slavnog pisca u kojoj se, takođe na urnebesan način, pripoveda o tome kako izgleda svet nakon što smrt prestane da radi svoj posao.





30. Život se sa mnom mnogo poigrao, David Grosman, Arhipelag 


Novi roman Davida Grosmana Život se sa mnom mnogo poigrao predstavlja veliki trenutak savremene svetske književnosti. Za prethodni roman Konj ulazi u bar Grosman je dobio Međunarodnu nagradu Man Buker, a za prevod novog romana, pre nekoliko meseci objavljenog u Izraelu, zainteresovane su desetine svetskih izdavača. Arhipelag objavljuje prvi prevod ovog romana.

Možda prvi put jedna osoba iz naših krajeva i našeg istorijskog i kulturnog iskustva postaje junak jednog velikog romana svetske književnosti. Junakinja romana je Eva Panić-Nahir, a veliki deo romana odigrava se u Beogradu, okolini Varvarina, na Golom otoku, kao i u drugim mestima bivše Jugoslavije.


arhiva