Erinije
oprosti mi ljubavi-mesaru,
jednom si bila ona prava,
sad plaćam sopstvenim mesom
kidaš me na komade
uklanjaš mršave kosti
sečeš domali prst
na kome nikada neće zasijati burma
Crna kutija
oprosti mi ljubavi-mesaru,
jednom si bila ona prava,
sad plaćam sopstvenim mesom
kidaš me na komade
uklanjaš mršave kosti
sečeš domali prst
na kome nikada neće zasijati burma
Crna kutija
možda to nije ljubav
ova tuga što ne prolazi
dok mislim na nas
sve je ostalo u crnoj kutiji
čuvaru našeg pada
Oklopnik
njega ne interesuje psihologija
ne čitamo iste knjige
za poeziju koja se ne rimuje
kaže to nije poezija
mene ne zanima broj obrtaja motora
vozačku imam, sredili su da dobijem
za kacigu i bajkerku
nekad sam prevrtala očima
ne interesuje me njegova muzika
koju ne razumem od buke
njega ne zanima moj gramofon
ni šuštanje starih ploča
ipak sedimo jedno do drugog
i ćutimo
sa zanimanjem biologa
koji gleda vilinskog oklopnika
Balzak
da nisi čitao Balzaka, tata
ne bih tražila drugog oca,
u kritičaru ne bih našla
brata, prijatelja i ljubavnika
Padre de familia
sedimo u kolima
prozori su zatvoreni
da ne slušamo
dan kada izlazimo na groblje
čekamo te da obuzdaš furiju
ko je ta žena?
pravimo se gluvi
pravimo se slepi
čekamo te gluvi, slepi i nemi
čekaju nas mrtvi
Čista pesmo
izrasla na smetlištu dana koji su me ranili
slika koje sam posmatrala
hladnog pogleda
ti ostaješ da me štitiš
umesto majke koju nisam imala
Fotografija: Jakov Simović
Irena Jekić rođena je 1983. godine u Čačku. Diplomirala je francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Posle završenih osnovnih studija edukovala se u psihoterapijskom modalitetu transakciona analiza. Sertifikovani je praktičar transakcione analize, trener emocionalne pismenosti i terapijskog pisanja. Piše prozu i poeziju. Živi i radi u Beogradu.
