Oštri zubi, Jelena Tasić

 


Ćorsokak


Ljubav je slepa.
Ma nije, slepi smo mi.
Ljubav ne može da bude slepa. 
Nema oči, nema vid.

Slepe su oči ljubavnika. 
Jer su i oni oči izgubili. 
Gledaju srcem,
a dalje od sebe ništa nisu videli.

Idu tako, ti ljubavnici, kao dva slepca. 
Ruku podruku, trčkaraju kao mala deca. 
Ne vide pred sobom, a čvrst im je korak. 
Niko im nije rekao da je ljubav ćorsokak.


Beli zid


Ovaj zid je beo.
Možda bi bilo lakše da je u boji. 
Plavi, na primer.
Upravo, plavi
jer tada bih mogla da zamislim more. 
Ili nebo.
Mogla bih da zamislim nebo. 
I ptice koje slobodno lete.
I penaste oblake. 
I sunce.
Ne mogu da zamislim nebo na belom zidu. 
Mogu da zamislim jedino prazninu.


Oštri zubi


Grlile su je ruke,
ali bile su hladne. 
Ledene.

Gledale su je oči, 
ali bile su crvene. 
Vatrene.

Ljubile su je usne, 
ali zubi su bili oštri. 
Nasilni.

Gledala je kroz prozor,
ali roletne su bile spuštene. 
Prljave.

Htela je da ode,
ali vrata su bila zaključana. 
Zakatančena.


Kako živeti život?


Šta je najteže u životu? 
Život.
Sve drugo nekako rešimo.
Život ne možemo da rešimo. 
Život moramo da živimo.
A kako?
To ne znamo.



Šta je sloboda?


Mačka bi rekla da je sloboda spavanje preko dana. 
Pas bi rekao da je sloboda trčanje po livadi.
Ptica bi rekla da je sloboda letenje. 
A šta bi čovek rekao?
Šta je sloboda za čoveka?



Jelena Tasić je rođena 25.10.1990. godine u Zadru. Diplomirala je filozofiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a potom je masterirala preduzetništvo na UNESCO katedri Univerziteta u Novom Sadu.

Njena priča Klackalica objavljena je u zbirci kratkih priča za decu Čitam, pišem, rastem u okviru konkursa Kreativnog pisanja.

Autorka je knjige Zovem se Vera u izdanju Talija izdavaštva.
Prethodni Post Idući Post