Generation P - odlomci
Postoje tri budistička načina da se gleda televizor. U suštini, to je isti način, ali u raznim fazama treninga izgleda drugačije. Najpre gledaš televiziju sa isključenim tonom. Otprilike pola sata dnevno, svoje omiljene emisije. Kada se pojavio misao da na televiziji govore nešto važno i zanimljivo, ti je postaješ svestan u trenutku kada se ta misao pojavi, i samim tim je neutralizuješ. Prvo ćeš popuštati i uključivati ton, ali ćeš se postepeno navići. Najvažnije je da nema osećaja krivice kada ne možeš da se obuzdaš. Na početku je tako sa svima, čak i sa lamama. Zatim počinješ da gledaš televiziju sa uključenim tonom, ali isključenom slikom. I na kraju počinješ da gledaš isključen televizor. To je zapravo glavna tehnika, a ostale dve su pripremne. Gledaš sve vesti, ali televizor ne uključuješ. Veoma je važno da su ti za to vreme leđa ispravljena, a ruke je najbolje držati na stomaku - desni dlan odozdo, levi odozgo. To je za muškarce, a za žene obrnuto. I ni na trenutak ne skreći pažnju. Ako tako gledaš televiziju deset godina, barem jedan sat dnevno, možeš da shvatiš prirodu televizije. A isto tako i svega ostalog.
(...)
Mnogo toga što je Morkovin govorio Tatarski uopšte nije razumeo. Jedino što je jasno shvatio iz razgovora bila je šema funkcionisanja biznisa u eri prve akumulacije, i njena veza sa reklamom.
- Generalno – govorio je Morkovin – dešava se otprilike sledeće. Čovek uzima kredit. Za taj novac iznajmljuje ofis, kupuje džip čiroki i osam kartona smirnofa. Kada smirnof nestaje, ispostavi se da je džip slupan, ofis ispovraćan, a kredit treba da se vrati. Onda se uzima drugi kredit – triput veći od prvog. Njime se otplaćuje prvi kredit, kupuje se džip grand čiroki i šesnaest kartona absoluta. Kada absolut...
- Razumeo sam – prekinuo ga je Tatarski. – I šta na kraju?
- Dve varijante. Ako je banka, kojoj je čovek dužan, kriminalna, njega u određenom trenutku ubiju. Pošto drugih banaka kod nas nema, obično tako i biva. Ako je čovek, naprotiv, i sam kriminalac, onda se poslednji kredit prebacuje na Državnu banku, a čovek proglašava sopstveni bankrot. U ofis mu dolaze sudski izvršioci, popisuju prazne flaše i izbljuvan faks, a on posle izvesnog vremena počinje sve ispočetka. Državna banka sad ima svoje kriminalce, tako da je situacija malo komplikovanija, ali generalno slika ostaje ista.
- Aha – rekao je Tatarski zamišljeno. – Ali nisam razumeo kakve to veze ima sa reklamom.
- E, tu počinje ono najvažnije. Kada je popijena otprilike polovina smirnofa ili absoluta, džip je još u voznom stanju, a smrt deluje daleko i apstraktno, u glavi čoveka, koji je sve to zakuvao, dolazi do posebne hemijske reakcije. U njemu se budi osećaj beskrajne veličine, i on naručuje reklamni spot. Pri tom on zahteva da taj spot bude jači nego kod drugih idiota. U novčanoj protivvrednosti, na to odlazi otprilike trećina svakog kredita. Psihološki je sve jasno. Otvorio čovek neko malo preduzeće Everest i umire od želje da vidi svoj logotipčić na prvom kanalu između BMW i Koka-Kole. E, pa eto, u trenutku kada u glavi klijenta dođe do ove reakcije, na scenu stupamo mi.
Tatarskom se svidelo to " mi "...
