Трст, Саша Јеленковић

Трст


Већ хиљаду година не знам ко сам:
над овим сам крововима поново видео
ватру. Удивљени стоје који слуте:
дан у пустињи, дан је исповедања.
Тамо где сам живео примамљиво беше
посустати: траје презир и слатке трају
речи. Разарај ме, али се на моју крв
не клади. Кажем, сазидаћу Град од струна,
псалми ће му бити небо. И кажем:
загреј ме, огледало неће спасити
житницу, неће одбити сунце. И постаће
најамник ко је био поморац: у чвор ће га
везати. Зауставите бродове, затворите луку:
да потоне може још једино блажени Град.


Саша Јеленковић