Povratna karta, Slobodan Nikolić

Povratna karta

R. D. Mitriću


Ne mogu da operem
prve trešnje ovog proleća
u zaslepljujućem plavilu
starogrčkog neba.
One bi ti u grlu zastale...

Neću ti u čašu uliti
mleko nesaznatne čistote rigpe
što kaplje iz titraja zlatne citre
kad je svira Padmasambava.
Njime bih te otrovao...

Ne smem da te srećem
u strašnim gradovima sveta
čiji su temelji
tlocrtani u mome umu.
U njima bih te živog pokopao...

Zato dajem ove goluždrave reči,
one su bezdomna nejač moje krvi,
da greju u tebi mesto
onim mislima koje si mi ostavio
kao milosrdno prokletstvo
dok si uranjao u zalazeće Sunce
ovog dana u kom se rastajemo
i podvajamo svoje pute
do narednog susreta
u zaustavnim trakama
besanih drumova
u nama.


Slobodan Nikolić

Beograd, 2009.