iz filmova što pričaju o organizovanom besmislu,
iz ponašanja ljudi bližih i daljih,
iz radio-emisija punih nebitnih detalja,
iz knjiga koje većinom ne čitam do kraja.
Znači, iz tzv. života koji mi sažeto pričaju drugi.
Ali odista, kad ne bi bilo novina,
trebalo bi zatvoriti sve bioskope.
Novine izazivaju potrebu za slikom.
Novine su skrivena čežnja za iluzijom.
Nedavno pročitah o jednom transseksualnom tipu:
"Tokom celog života molio sam se Bogu
da mi dopusti da budem devojčica."
I srećno je savladao polnu barijeru kao smeđokosa.
Odmah sam pošao u bioskop "Paladijum" -
u nadi da ću videti dalji tok doživljaja lepe Džejn -
na Hilerov film Bolnica.
Vrlo jaka stvar o impotenciji, u boji.
Junak, lekar, pati od dosadne bolesti osećanja dužnosti.
Iako odrasla devojka posle iskustva sa Indijancima i LSD-om
nastoji da ga ubedi u povratak u krilo prirode.
Ali jedino mu pomaže da tri puta u toku jedne noći
prekorači polnu barijeru s povratnom kartom.
I tako počelo je od lirske transmutacije novinskog opisa
da bi se završilo na brutalnom svetkovanju građanskog poziva
u neobično atraktivnom "američkom planu".
Danas sve češće Bog čita novine,
a đavo sedi u bioskopu -
centri huljenja i pokornosti sjedinjeni su u intimnom sporazumevanju.
Mistična drama biseksa suseduje na istoj strani
sa strahom dobroćudnog neurotičara od pakla naglih preobražaja.
Prevod Petra Vujičića
