 |
| Jerzi Duda Gracz |
Zažmirio sam i čekao da me ubiju.
Stopala su zaboljela od hladnih pločica.
Dok su odnosili leš, krv se slivala među
moje nožne prste.
Operiraju mrtvaca, organi se smrzavaju,
elisa se zahuktava, oh!, letjet ću preko
oceana u ručnim frižiderima.
Škripa šarki, sijalica me ošamarila
po kapcima, unervozio sam se, vojnik je
mirno otpuhao dim u moj visoki tlak.
Koliko staje jetra, srce, posebice zalisci,
bubrezi – mlađi, stariji, pušački-nepušački?
A otpad: kosti, vene, utroba, crijeva?Mogućnost
reciklaže? Koliko njih će me posjedovati?!
Biblijski sam se tješio: telo se dekonstruiše,
perspektive se umnožavaju.
