tamno je tamno more, u dubinama
još tamnije. kao rastvor lakmusa
u lakmusu u čijim spojevima
drhhturi anđeo. sa obale dolazi
pesak. izdaleka putuju glasovi. i sve se
spušta na kameniti molo
gde se prevrću čiope. jezik kojim se
nekad dozivalo i što je sklapao
brodovlje sada leprša poput paperja
pod zidinama. a mnoštvo dolazi i
dolazi i sama se voda ugiba pod
stopalima i svi bi bosonogi da se goste
loveći svoje lice. ali niko
ne vidi oblak koji naglo se spušta
da zbriše ta pismena sastavljajući nanovo
usne onima što će uskoro romoriti
smrknuto
ukraj zidova
slušajući kako u plitkim posudama
gori meso.
Izvornik, Obretenje, Draganić, Beograd, 1995.
Slika Dubrovnika Viktor Šerbu
