Tu iz valova što ližu
prag hrišćanskog hrama
izranja Triton i čas
svaki budući već je sama
davnina. Svaka neizvesnost
prigrljena se vodi
kao premilo devojče.
Tu se ne gleda niko
i niko sebe ne sluša.
Tu si gde počelo penuša,
za izbor lud si toliko:
poći ćeš potom da duša
nekim se odene likom.
Iz knjige Sipine kosti, BIGZ, Beograd, 1982.
