U doba kad se slavio moj rođendan,
Bio sam srećan i niko nije bio mrtav.
U staroj kući, čak je i proslava mog rođendana
Predstavljala veliku tradiciju,
i radost svih ukućana, i moja radost,
Bile su izvesne kao svaka religija.
U doba kad se slavio moj rođendan,
Ja sam bio zdrav kao dren jer nisam shvatao ništa,
Jer sam bio pametan za porodični krug,
I nisam imao nade koje su drugi polagali u mene.
Kad je došlo vreme za nadu, više nisam umeo da se nadam.
Kad je kucnuo čas da pogledam životu u oči,
Izgubio sam smisao života.
Da, ono što sam umislio o sebi,
Ono što sam bio po srcu i rodbini,
Ono što sam bio u polu-varoškim večerima,
Ono što sam bio po njihovoj ljubavi i svojoj detinjoj ćudi,
Ono što sam bio - ah, Bože moj, ono što tek danas znam da sam bio...
Kako je sve to daleko!...
(Ne mogu ni da pojmim...)
Doba kad se slavio moj rođendan!
Ono što sam danas nalik je na vlagu u hodniku, u dnu kuće,
Vlagu što ostavlja buđ na zidovima...
Ono što sam danas (a kuća onih koji su me voleli
treperi kroz moje suze),
Ono što sam danas to je saznanje da su prodali kuću,
I da su svi pomrli
I da sam ja nadživeo samog sebe kao ugašena šibica...
U doba kad se slavio moj rođendan...
Kako volim, kao neku dragu osobu, ono doba!
Moja duša fizički žudi da se tamo ponovo nađe,
Na jednom metafizičkom i čudnom putovanju,
S mojim udvojenim bićem...
Kad bi se prošlost mogla jesti kao hleb izgladnelih,
Bez ukusa vremena među zubima!
Sve to sad ponovo vidim jasno kao da sam slep
Za ono što mi je pred očima...
Sto postavljen sa više tanjira,
S lepšim šarama na posuđu, s više čaša,
Kredenac s mnoštvom stvari - kolačima, voćem
I ostalim posluženjem u senci nameštaja -
Stare tetke, razni rođaci, i sve to radi mene,
U doba kad se slavio moj rođendan...
Stani, srce moje!
Nemoj da misliš! Prepusti glavi da misli!
O Bože moj, Bože moj, Bože!
Danas više nemam rođendana.
Trajem.
Zbrajaju mi se dani.
Biću star kad budem ostario.
Ništa više.
Bes što nisam poneo ukradenu prošlost u džepu!...
Doba kad se slavio moj rođendan!...
Prevela Jasmina Nešković
