Uspenski bi rekao nešto kao:
Vibracije u svim stupnjevima
slede razne pravce
sudarajući se, jačajući,
usporavajući...
Neprestano širenje
i skupljanje
do beskonačnosti
čas jače, čas slabije
narastajuće
udvajanje i delovanje bez
simetrije...
Ja bih pak' rekla:
Neke kraće,
neke duže,
neke svetle i jasne,
neke opčinjavajuće,
neke kao magnet
zalepe se za ekstaze,
za poetsko nadahnuće...
Rađaju se misli
koje kruže,
odlaze u liniju, tačku, slovo,
notu, krug.
Ništa nije na pravom mestu
a uporno pevam pesmu
ustajem, igram,
da dostignem cilj.
I dok igram gledam
da put i osmeh drže
nekakav ključ.
Slika Sajmon Keni
