Za Emeta Grogana
Smrt krasan je auto parkiran samo
da bude ukraden na ulici oivičenoj drvećem
čije je granje nalik crijevima
smaragda.
Ti, Smrti, što pališ kola na žice, uđi unutra i odvezi
se nekud kao zastava načinjena od hiljade zapaljenih
pogrebnih salona.
Ti koji si ukrao i sopstvenu Smrt iz dosade.
Ne igra nijedan dobar film u kinima
San Franciska.
Ti, dok uživaš u vožnji uokolo, dok slušaš
radio, napuštajući tu istu Smrt, u šetnji
odlazeći, i ostavljajući da je murija
nađe.
Preveo Radomir D. Mitrić
Na slici Grogan i Brotigan, San Francisko, 1967.
