Planine, Mišel Merkado, 2019.
У брдима
Носим се мишљу да је
избор био добар.
Попети се на брдо, а
све те речи, све те људе,
сав тај град, оставити доле,
са морем.
Мантрам погрешно запамћену
лекцију о исправном дисању.
Отимам се мислима и
осим тога што се пењем све више
силазим у себе.
И налазим име за то.
Па га оћутим.
Горе фијуче вртлог тишине
опкољен зеленим џиновима.
Још корак и стижем,
надомак растерећења.
Поделим се на фрагменте и
успе ми да будем још увек ту.
А, онда, погледам доле, па горе,
па поновим то исто.
Са надом да силазак неће бити
исто што и пад.
Брисач“ у СКЦ-у
Господин Бојс оставља
слике да преноће.
Постаће непроцењиве,
ворхоловски енигматичне,
експонат нове историје
уметности.
Перформанс ће бити
настављен сутра.
Чистачица пева и сунђером
прелази кружним покретима,
као да кречи.
Креда је избрисив алат.
Кофа са водом је силовит
инструмент.
Изложба је названа
како је коме било драго.
Можда је најприкладније
запамтити је као „Брисач“.
На ади
Нашли смо нову
плажу.
Издвојену, камениту,
дивљу и пусту.
На радију један звук,
у реци други.
Неко до мене
ћути и пиша.
На средини реке
усидрен теретни брод
боје рђе.
Град је прекопута.
Удаљен један
километар.
Окренут сам леђима
шуми.
Доле је камење,
блато и трава.
Вода постаје пегава,
од испуштања
нафте и хемикалија.
Са стране бамбусово
дрво и грање које
носи талас.
Испод су муљ и рибе,
изнад небо и птице.
Друштво ми маше
да се вратим.
Испробавају пенту.
Покрећу чамац.
