Frezno, Nenad Jovanović

Frezno


Uz otvoren prozor ukucavam ovu pesmu
jer: čujem gugutku. Znate li šta je moj život?
U gajbi preda mnom, tikva. Tvrdo kuvano jutro.
A šta je nebo? Čiji vez? (Zagreva se kačamak.)
Telo pripada otrovnoj stonogi
u brdu. Ili - dotaći krst
koji odbija da bude džuboks.
Kao što je u Baltimoru Srećko odbijao da peva.
Ja sam imao kolor košmare, a Katrin Denev
23 leta. Do jutros, nisam osećao
da mi je kragna predugačka.
Greje me Šulamit Lapid.
Kada, posle brijanja, okvasim obraz losionom,
lučki petak zamiriše. Strmoglavljen u stomak.
Ali, vratimo se nebu. Koje izluđuju artisti
alkoholom u tufnama. Eno, hladi se kačamak.
Preko puta pekare postoji žuti
zid. Ispred koga ne stojim.
Žuti zid se ljušti.
I samo prolazim pored njega,
ne zaustavljam se nikad. Mislim na mostove u dimu.
Na dudove i guske. Čak sam napisao pesmu o Freznu.


Nenad Jovanović