Poezija, Robert Grejvs

Uputstva orfičkom iskušeniku


Bela boginja


Svi je sveci grde, i svi zreli ljudi
kojim vlada zlatna sredina boga Apolona -
al ipak da je nađemo zajedrismo
u daljine gde kažu da živi ona
koju želesmo da upoznamo,
sestru privida i eha.

Bila je vrlina ne stati,
već ići tim jogunastim, herojskim putem
tražeći je na grotlu vulkana,
u slomljenom ledu, na mestu bez traga
u špilji sedam spavača:
čela široka visoka bela kao u gubavca,
očiju plavih, s usnom smrdljike,
mednom kosom do belih bedara.

Sok proleća u uzavreloj šumi,
proslaviće zelenilom Majku,
i sve ptice pevaće za nju;
A mi smo darovani, čak u novembru,
najsvirepijem od doba, golemim osećanjem
njene nago nošene velelepnosti,
i već zaboravljamo okrutnost i izdaje,
nehajni prema ciljevima sledeće munje.



Ostaci


Kada sve je gotovo i pođete kući,
lako je lišiti se ostataka rata:
barjaci, puške. šlemovi, doboši
mogu ukrasiti stepenište il radnu sobu,
dok se manji pabirci s bojnog polja,
novčići, satovi, prstenje, zlatni zubi i slično,
potajno prodaju za zbatnu gotovinu.

Ljubavni ostaci drugačiji su slučaj,
kada sve je gotovo i pođete kući:
taj pramen kose, ova pisma i portret
ne mogu se baš javno pokazati ili prodati;
ni spaliti; ni vratiti(srce je uporno) -
a čovek ne sme da ih poveri sefu
u strahu da kroz čelik ne progore rupu duboku 61 cm.



Astimelusa

(fragment od dorskog grčkog pesnika Alkmana,
VII v. p. H., pronađen među Oxyrhynchuskim papirusima)

Astimelusa!
Kolena pri tvome hodu
iznenada popuštaju, više nego u snu ili smrti -
kako i treba; toliko ih ljubav progoni.
Astimelusa!

Ali nema odgovora.
Lisnatom krunom ukrašena, devojka prolazi
kao zvezda kroz visoko svetlucavo nebo,
kao neki zlatan cvet, ko zalutalo seme čička.


Robert Grejvs

preveo Moma Dimić