Медитеран, Владимир Пиштало

Медитеран


Таласи долазе из Медитерана и враћају се у Медитеран – медитирао је Карлос Фуентес. – Кад бих послао поруку у боци, како би гласила?

– Медитеран – шапућем… – то је свадба хиљада македонских племића са хиљадама персијских принцеза. Сећање на Александра, сина Амоновог. Хеленистичке краљевине од којих је најважнија

– Рим.

То је неколико ари морских чудовишта и дивљих вепрова на мозаицима у Тунису. То је Magna Graecia. То је викиншко – арапско-грчка мешавина Палерма. Трговина бибером између Порте и Серенисиме. Четвртина арапских речи у златном веку Шпаније.

То су античке мењачнице где се мењао новац за новац а богови за богове.

То је мрмљање молитава – крвавом Исусу и жестоком Пријапу.

То је гном делфинског чела, који је попио кукуту и тугу својих ученика исправио као логичку грешку.
Медитеран су и сандале које су играле око мршавих зглобова распетог софисте.

Медитеран су младићи кудрави као чемпреси и старице које ћућоре по црквама. То је чежња за телима и за морем. Вотивне руке и ноге крај олтара. То су жути прсти и свеће. Онесвешћујуће сунчанице. Копњење иза тамних скура. Трештеће тарантеле. Биковски басови Напуља. Бузуки. Науљене косе. Каћиперке и разметљивци. Јужњачки педери, курве, маске, кловнови, лажови, певачи, рвачи и ждероње. Молитва богу који се зове страст: Осећам, дакле јесам. Јеби се Декарте! То су фламенко и фадо. Жене са косама као кавијар што туку муве кастањетама. Тргови што се пуше од сунца као жигосана говеда. И гле: тореадори се усправљају у блештавим аренама! Кармен дражи бика сукњама!

– Медитеран – понављам – то је Румијева светлост која скида вео са света. То су достојанствене тоге које су постале галабије. То су најтања места на нашем унутрашњем мору, Дарданели са контурама Константинопоља. Херкулови стубови, Гибел тарик – Гибралтар, са својим мајмунима. То су исламски натписи – небески графити у којима је реч божија постала течна. Поврх плавети, јасни глас са минарета позива бога: дођи играј у мени!

То су цркве које су се уплеле у џамије које су се уплеле у касније цркве. То је Гаудијева молитва, која је игра. Жути храмови од туфа. И ветровити Сунион. Једрилице које се тркају са делфинима. Карирани столњаци и рачуни у чашама.

То су три старице у црном које изгледају као персонификоване слутње. Беванда. Боће, домине, сијавица. Говор руку. Епилептична жестина свађа. Вендете. Сан о милости. Светац преврнутих очију над сваким квартом. И цика ластавица.

То је Кавафијева визија грчких лука и пристаништа.

То је крава која вири из ликијске гробнице.

То су вертикалне зенице мачака, хоризонталне зенице коза. Подневне утваре. Амфитеатри шапућућих духова. Лебдење у акварелу паркова.

То је одбијање сунчеве светлости од мора, димљиво лелујање преко борова и плес по стенама. То су мумије у катакомбама и стогодишњи рецепти за сладоледе. То су бура и кише. Мирис дивље смокве и пасје мокраће. То су фајумске фреске, са очима мојих рођака. То је музика из филма Медитеранео:

Una facca una razza.

Медитеран су олеандри и буганвилије. Људи огрнути тогама ветра. Окречена села. Плава врата која воде никуд. То су процесије кипарско-либанско-коптске са иконама и медузама.

То су мачколики типови са брадицама и слатко-киселим осмесима, Киркини љубавници, запљускивани пеном, устремљени ка крају света.

То је кад човек и змија пију из истог пехара на погребном пиру. Сибиле под чемпресима мрмљају непрозирну судбину. То су црнине и трагедије Медитерана. Мирни мртви на саркофазима. Капре што расту из гробница. То су очњаци као празилук који стрче из уста Горгоне.

То су сви ти момци и њихове цуре после пливања и пића. Апстрактна оргија лета. Удружена радост свих феничанских, словенских, грчких, ђеновљанских, венецијанских парова за тридесет столећа у тренутку врхунца.

Постоје одјеци Медитерана у Одеси, Трабзуну и Новом свету. Зар нису кубанске гитаре продужетак медитеранске славе и сете?

– Таласи долазе из Медитерана и враћају се у Медитеран – медитирао је Карлос Фуентес. – Кад бих послао поруку у боци, како би гласила?


Владимир Пиштало


Извор: Политика, Културни додатак, 18. 6. 2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Mediteran.sr.html