I pre nego što obnovim dosadu okusiću malo
usijanog peska u živo blato pretvorenog potezom
prsta presuditelja, najmanjeg, što ga
odsecaju najčešće na tržnicama, skupa sa
kaiševima i pojasnim torbicama, usput,
kradimice, krivim nožem, secikese i nakrivo
nasađeni mazgari, u predahu između dva karavana.
Milost i nemilost o kojima deklamuje dvorski
pesnik razdražuju raznosače vesti od kojih
i na presto da uteknem i proglasim
zabranu podizanja hramova od zlata i uvoz
ruža iz Egipta, i da mi se poklone do zemlje
utvare i kovači, tamničari i druidi,
pa da se prepadnem koliko sam nevin i zbunjen.
A neće se promeniti ništa i da se začudiš
rani što na oko podseća, svevidećem žaru,
kad si se već, sumnjičav, ograničio na suzbijanje
nagona i podilaženje sujeti, i sipaš li sipaš
opise prirode da zakonodavcima izmamiš ushićenje
a pesnicima poricanje, kao da nisi do sinoć bio tigar,
a od jutros bernardinac, čemerni jeziče moj!
