Filosofija upanišada, Dušan Pajin

Filosofija upanišada - odlomci



Smatralo se da specifičan duhovni sadržaj mora biti prenet u neposrednom, živom kontaktu, da je pisani tekst mrtav posrednik koji eventualno može biti tek podsetnik. U vezi s tim, objašnjavajući etimologiju reči "upanišad" Katičić kaže: ''Riječ "upanišad" znači 'sjedenje blizu koga' – u našem slučaju učenikovo blizu učitelja. To je dakle poverljiv razgovor podalje od ostalih đaka i izvan uobičajene nastave. Lako je onda razumeti kako se konačno razvilo značenje 'tajni nauk'.''.

I druge tradicije takođe ukazuju na razliku neposrednog i knjiškog prenošenja znanja. Tako Čuang Ce piše: ''Svet ceni knjige kao da one izražavaju Tao. Ali knjige su samo reči, a ono što u rečima vredi su ideje koje su tu sadržane. Te ideje imaju određen smisao koji se ne može preneti u reči a ipak svet ceni reči kao srž knjiga. Mada ih svet ceni one ne vrede – jer u onome zbog čega ih svet ceni ne leži njihova vrednost.''.

Nadalje, u istom poglavlju, nalazimo dialog između jednog kolara i velikaša. Velikaš je čitao neku knjigu, dok u jednom trenutku kolar koji ga je promatrao, nije odložio alat i primetio da su to što on čita talog i pjena preostali od prošlih ljudi. Kako se velikaš na to uvredio, kolar mu objasni svoj stav sledećim rečima:

''Poći ću od sebe. Kad pravim točak, ako sam suviše spor ne mogu ga učvrstiti, ako suviše žurim ne mogu ga uglaviti. Pravu meru – ni prebrzo ni presporo – ruka dobija od srca (hsin, prevodi se i kao "duh"). Ali to se ne može objasniti rečima; ima u tome neke čudne veštine. Držim da je tako bilo i sa starima. Ono što je vredelo od predaje umrlo je s njima; ostalo su stavili u knjige.'. (...)

Reč je pre svega o metodskom principu da se znanje predaje samo kvalifikovanom i u pravo vreme, onome ko ga i kada ga može prepoznati na osnovi spremnosti izrasle iz vlastitog iskustva. Bez toga, ne nailazeći na pogodno tlo, ono može imati negativne efekte. U krajnjoj liniji, saznavanje o kojem je ovdje reč nije sticanje nečeg novog, nego dodir s onim najstarijim. Ono takođe nije, u bitnom smislu, neko prenošenje (davanje i primanje), nego evociranje, prepoznavanje u sebi samome.


Dušan Pajin

Filosofija upanišada