Pričali su mi o jednoj civilizaciji
obdarenoj svim sposobnostima klesača
mramora, livaca, i koja je bila
naslednica klasične umetnosti
što volela je da postavlja nage
mladiće, mlade devojke na raskršća
svojih gradova ili u polutamu hramova.
Ali ova nova epoha nije želela
više kipove. Imala je samo prazna
postolja gde su ponekad palili vatru
koju je povijao morski vetar.
Filozofi su govorili da su tu,
ta pusta mesta, jedina dela koja vrede:
koja među naivnim gomilama
prihvataju zadatak da ne postoje.
