O Hiperborejcima, Hekataj iz Abdere

O Hiperborejcima, Hekataj iz Abdere



O Hiperborejcima - odlomak


1. Hekataj, ali i neki drugi skupljači starih priča, kaže da tamo u okeanu, preko puta keltske obale, postoji ostrvo - ne manje od Sicilije. To je, znači, ostrvo na severu, a nalazi se još dalje od krajeva u kojima besni severac, te se stoga njegovi stanovnici nazivaju Hiperborejcima - što bi se reklo Najsevernjacima. Ostrvo je inače izuzetno plodno i rodno, odlikuje se blagom klimom i svi plodovi na njemu dozrevaju dva puta godišnje.

2. Pričaju da se na tom ostrvu rodila Leta, pa stoga i Apolon uživa kod njih posebno poštovanje, veće od ostalih bogova. Stanovnici ostrva dođu kao neki sveštenici Apolonovi budući da njega svakodnevno i neprekidno slave pesmom, i uopšte svaku mu čast i hvalu usrdno prinose. Na ostrvu se može videti i predivan Apolonov sveti gaj, kao i znamenit hra kružnog oblika ukrašen mnogim zavetnim darovima.

3. Zatim, postoji tamo i sveti grad pomenutog boga, a gotovo svi stanovnici tog grada su vični sviranju u kitaru, te povazdan u hramu sviraju na kitarama, pevaju i čitaju himne bogu, veličajući dela njegova.

4. Hiperborejci imaju poseban jezik. Prema Helenima su blagonaklono raspoloženi, svakako najviše prema Atinjanima i Deljanima; simpatije prema njima nasledili su još iz davnih vremena. Priča se čak i da su neki heleni prevalili ceo put do Hiperborejaca i da su kod njih ostavili skupocene zavetne darove sa natpisima na grčkom jeziku.

5. Isto tako, sa hiperborejske strane je jednom davno u Heladu došao Abarid i potvrdio prijateljstvo i srodstvo sa Deljanima. A kažu još i ovo: sa tog ostrva gledan, Mesec izgleda kao da je nadomak Zemlje, a uz to se na njemu jasno vide neki kao zemaljski predeli.

6. Zatim se priča da bog Apolon silazi na ostrvo svakih devetnaest godina; za tih devetnaest godina se inače izvrši lružno kretanje zvezda - zbog čega Heleni upravo i zovu taj period Velikom Godinom.

7. Za vreme svog javljanja, bog svira na kitari i igra neprekidno, noćima, sve od prolećne ravnodevice do izlaska Plejada-Vlašića, radujući se i sam u sreći i veselju koje donosi. U gradu kraljuju i vode nadzor nad svetim gajem takozvani Boreadi - ime su dobili kao potomci severca Boreje - i u njihovoj porodici se vlast stalno nasleđuje.

12. Pleme hiperborejsko i poštovanje koje ono ukazuje Apolonu opevaju pesnici i uz pohvale opisuju letopisci, među njima i Hekataj, ne iz Mileta, nego onaj iz Abdere. Sve one mnoge i pažnje vredne stvari koje on pripoveda, sada nije - bar mi se čini - neophodno da ponavljam. Ono što je jedino neposredno u vezi sa mojim izlaganjem jeste sledeće: sveštenici ovog božanstva su sinovi Boreje i Hione, trojica su braća rođena, visoki svaki po šest lakata. Kad oni tako u uobičajeno vreme završe predanjem osveštanu službu bogu, sa Ripajskih planina, kako ih oni zovu, dolete nepregledna jata labudova, kao oblaci. Oni oblete oko hrama i pošto ga tim svojim letom kao očiste, upute se u hramni perivoj, koji je uistinu ogroman i predivan. E, zatim kad pevači krenu da uz svu svoju umetnost pevaju bogu, a svirači pridružuju horskoj pesmi skladne akorde sa svojih kitara, u tom času se iz labuđih grla ralegne složna pesma. Ta njihova pesma ni u kom pogledu i ni u jednom trenu ne zazvuči neskladno ili nemuzikalno; oni je pevaaju tako kao da pred sobom imaju horovođu, i odlično se uklapaju u hor hiperborejskih stanovnika - inače čuvenih znalaca duhovne muzike. Najzad kad se pesma završi, ovi pomenuti, da tako kažemo, krilati horisti odlaze budući da su izvršili sve ono što je propisano za službu božju i pošto su pomenutog boga ceo dan uveseljavali i pesmom veličali.


Hekataj iz Abdere

Whatsapp Button works on Mobile Device only

Pretraga. Dijakritički znaci su obavezni. Nakon toga pritisnite "enter".