Vino
Poklanjam ti pesmu
Čudesnu
Pre prvog zaveta stvorenu
Na zemlji svetoj
Protkanu mirisom
Rođenjem deteta
Onu sa pričesti
Za venčane
Za pokojnike
Pesmu s ukusom što telo krepi
Snagu vraća
Na trpezi knezova
I siromaha
Onu što izlazi iz Bodlera
U noći slikara
Razvratnika
Sa tela bludnice
Poklanjam ti pesmu
Staru
Poklanjam ti
Vino
Prijatelju
28. novembar 94.
Novčić za sreću
Moje golo telo čeka poziv za beg
To je nada koja se troši kao novac
Poslednji put bacam tri kocke
Zato iz moje ruke odleću kroz prozor
Šta je palo na pločnik
Treba da ostanem na svom spratu
Ipak
Ponizno podižem novčić iz blata
Za sreću
I na prvom kiosku ga menjam
Za vrelo pecivo
Da sačekam da vidim lice koje će
Moju sreću dobiti kao kusur
16. avgust 95.
Dubina
Znaš kad ti se oči rašire
Od divljenja i čuda
Kad i telo svo
Uzdrhti pred snagom
Koja vodu uzdiže u visine
Onda kad je ona modra
Toliko da pomisliš
Da su njene
Sve tajne
Pokrivene i ušuškane
Čuvane
Tim ogromnim talasima
Koji odzvanjaju u ritmu
Pozivajući te u svoje predvorje
Gde uz igru svetlosti i tame
Osetiš svu nežnost, osetljivost
Dubine
Onda znaš kakav je osećaj
Stajati pred tobom, kakav je boravak
U tvom zagrljaju
27. maj 97.
