SAN
Ne sanjaš Ti, već Bog:
Hramove i palate,
Iranske visoravni,
Osvit vremena
Pustinje i pokrete,
Noći i zore
Mora olujna i
Mora uznemirena pokretom lađa,
Miris dima u prvo
Jutro Troje,
Karavane i najezde
Ćutljiva proročišta
Proročišta hrabrih ljudi ćute,
Kamenje govori,
Usne ćute
SAGA
Kralj je
Osuđen na beskrajno lutanje.
Najbolji među junacima
Neće se vratiti kući.
Onaj ko se vrati
Kao pobednik ovenčan slavom,
Umreće
Na kućnom pragu.
Onom ko brani
Kameni grad
Suđeno je
Da ga vidi kako nestaje
U plamenu.
***
Noć je puna sivih prikaza
I gvozdenih maski,
Koje će razvejati
Prvi jutarnji
Povetarac
To što vidiš je
Lice straha,
Ruka koja drhti,
Drhti,
U samrtnoj grozi
Jutarnja polja
Okupana su hladnim znojem
Pustinje mora
Koje se pokreću i
Zore, rasute po urvinama
Tama nad zemljom
I njene
Rascepljene kosti i
Duboke rane,
Otvorene,
U toplom,
Vlažnom
Mesu
Oluja nad planinom,
Oblaci što skrivaju visove,
Prašina i snoviđenja
Noć je puna konja i ljudi
Koji ulaze
U tvoje vrele
Snove
PARIS
Tajnovita reka
Oplakuje zidine grada
U kojeg nećeš ući
Ni mač ni lukavstvo
Neće dostajati,
Surovost za to
Neće biti dovoljna
Tvoji dani su odbrojani,
Broj tvojih koraka je
Konačno odmeren,
Odluka bogova nepromenjiva
Pesak ističe,
Zadnja kap u klepsidri
Se otkida,
Ruke su klonule.
Poslednja strela pogađa
Onog koji je besmrtan
BOJNO POLJE
Onaj koji ubija
Ne ubija.
Njegov mač seče seni.
Već u zoru svi su
Bili mrtvi.
Onaj koji napušta
Prostrano bojno polje
Ne živi,
Jer je već u zoru
Bio mrtav.
Onaj koji umire
Rasečen oštrim gvožđem,
Ne umire,
Jer niko ne može
Umreti dvaput.
Onaj koji leži na samrti
Ustaje
Kad začuje bojnu trubu,
Jer zna da niko nikad
Nije umro.
Boris Nad
