Tri pesme
RAŠTIMOVANI KLAVIR
avenijom crnih šuma prođe
jedna opatica
na biciklu
jedan se policajac krsti
pred katedralom
jedna katedrala od čipaka
jedna starica što nudi ljubav
za svega trideset franaka
plus soba
u jednoj radnji na uglu
prodaju tople pidžame
i žvakaće gume
za pse
jedan pijani mornar
u zagrljaju ulice
u jednoj se kafani toče
kakao i gorki likeri
jedan visoki kongoanac
što liči na kengura
umire javno
od nostalgije
oči jedne mlade konobarice
u kafani italija
podsećaju na oči modiljanijevih
žena
jedan se pijani nemac seća
poljakinje marije kazinske
koju je ljubio
1943
s jednom rukom
na pištolju
s drugom na levoj sisi
jedan me raštimovani
klavir
podseća na luku spasa
u parizu
gde sam plakao jedne večeri
gledajući jedan ljubavni par
kako se grli
GLOSA LILIAE
Obilje arome laurii
Mojoj ljubljenoj Lauri.
Smišljeno raspoređeno po rubovima
prevoja njenih i po stubovima
Kuće koje je ljubomorno čuvala
Suptropski miris dalmatinskih uvala
Tu gde Odisej, kao Livius Titus,
Iscrtava vazda promenljivi habitus
Ljubavi, ostrvlja i nebesku svetost
Plavičastih senki iz kojih napetost
Semitska grčka ilirska zari
Dalekim tajanstvom bilja ko kazari
Pa nas takne arome laurii obilje
Gusto i otužno ko mleko kobilje
Laurus nobili presvetli, nobilis nobilie,
Nobilezzo noći, obilje. O, bilje!
JESEN
počinju bračne svečanosti
ljubavni krici detlića liče
na udaranje po bubnju
umetnost sviđanja je beskrajno
raznolika
divlje se patke zaručuju
u novembru
događa se tako
da se jata putnika
doletelih čak iz rusije
nađu sa starosedeocima na istim
jezerima na il-de-fransu
i tada dolazi do velikih ljubavi
praćenih tragedijama
i ogovaranjem
Danilo Kiš
