OSTRVA
Došlo je opet vreme da listam njegovu knjigu:
Već nagle kiše spiraju moja zimska osećanja
Kao pesak koji su vetrovi naneli na krovove;
A kada hodamo travom, nogavice nam otežaju od vode.
Da li je to neka stara groznica koju je februar
Zaboravio u mojim kostima? Ili lepet jedara
Iz nekog davnog sna? Hajdemo. Kaplje sa lišća
I ljubavnici se smeju u napuštenim venjacima.
Koraci prolaze. More udara o bregove.
U gluvo doba, more se traži sa kamenom,
Mudrije posle kiše. Talasi nailaze Na obalu.
Žene se prevrću u posteljama.
Vetar sa ostrva. Kiša na pučini.
Mrak je. U luci, užad se tare o palube.
Posećuju li te ostrva još uvek u tvojim snovima?
Prozor je otvoren, i leto ulazi u sobu
Kroz tanku zavesu uspomena, uspomena.
Jovan Hristić
