Soneti magu
XI
Ljubav će nas spajati kad ne bude više
Nasilnih humki koje pokriva trnje
I vešt raspored šiblja. I omekšaće zrnje
Na vlažni dah vremena i dolazak kiše.
Iznad zgrušane lokve opet će cvet da zamiriše -
Kad metalno perje i balčake krnje
Pokrije plesan. I zemlje će crnje
Postati kad kosti izginulih vetar zbriše.
I čvršće će stati noga u podnožje hrama
Da brani svod koji je sazidala sama.
I sigurnija će biti ruka što zakopava.
Na ljubav se dugo čekati neće. Ona nas u stopu
Prati zaraznom toplotom koja spava
U vatrenoj ruži i svetlosnom snopu.
