1
Živiš tamo otkuda pisma ne dolaze.
Daleko, dalje no najdalje značenje ljudskih reči
što imenuju daljinu.
Tako daleko da samo uvek i nikad mogu, pomoću misli,
da približe tvoju udaljenost.
Toliko si daleko da kad kažem živiš, kad mislim postojiš,
onda su te reči metafore moga, a ne tvoga postojanja.
Toliko daleko da kad kažem ti, tebe, tebi, to su pisani
znaci moje egzistencije, suviše bedne da bih joj davao
naziv radi nje same.
Grad u kome živiš znam iz uzbuđenja:
sigurno ima svoj geografski položaj, umetnička dela,
administraciju, i po tome je sličan mnogim
drugim gradovima,
ima tebe, i to ga izjednačava sa mojom čežnjom
i snovima, u kojima takođe živiš.
On je čvor linija sreće i sudbine do koga neće
dovesti besputni život moga dlana.
Toliko se daleko da nikakva pošta ne prima moja
pisma za tebe.
Toliko daleko da prostor što nas deli nestaje
iscrpen vlastitom neizmernošću.
Toliko daleko da premoć što se širi među nama
ne može da te izgovori čak ni zaćutalim odjekom
prve bombe koja je razorila naše misli.
Tako si daleko da se rat koji počne u mojoj
zemlji završi dok do tvoje ne stigne.
Tako si daleko da se Zemlja u kojoj živiš smanjuje
d planetarne fikcije.
Toliko daleko da osmeh koji mi šalješ samo
ko suza do mene stiže.
Toliko si mnogo daleko da ne znam više
da li je dovoljno slagati misli na zemaljski način
da bi ih ti mogla prozreti.
2
Živiš tamo gde neće stići niko drugi sem tebe: u suzi mojoj.
Blizu, bliže no najbliže reči koje ne umem da odgonetnem.
Tako si blizu mene, kao što bih ja želeo da budem blizu tebe.
Tako si blizu mene da se sporazumevamo otkucajima srca,
tako blizu da bi, radi opstanka morao prestati
da postoji moj život u kome živiš, morala bi da se
ugasi moja misao u kojoj misliš, morao bih da se
probudim iz sna u kome sanjaš.
Tako si mi bliska, da si bliža nego dan noći i senka svetlu.
Tako bliska da reči koje za tebe slažem znaš pre no što ih pomislim.
Tako bliska da ne znam gde prestaješ ti, a počinjem ja.
Cveće koje zaobilazim cveta tvojim pogledom.
Ptice koje napuštam gnezde se u tvom dlanu.
Vidik kojim plovim izbija iz tvojih zenica.
Zvezde koje ne čujem o tvojim tajnama ćute.
Tako si blizu da ako hoću da te vidim ne treba
ni da otvaram ni da zatvaram kapke.
Tako blizu da te čujem kao što gluvonemi čuju uzbuđenje.
Tako blizu da tvoju kosu jasno osećam rukom
kao što bogalj oseća prisutnost odsečene ruke.
Tako si blizu mene da mi još uvek izgleda da si predaleko.
