 | ||
| Yehuda Amichai. Portrait by Eran Wolkowski. |
Brz i gorak / kraj
Lagan i sladak beše dan nad nama,
slatke i lagane behu tmine
kada moje šake ne loviše jedna drugu
u očaju, već u ljubavi tvoga tela,
koje je nicalo između njih.
I kada sam prodirao u tebe
izgledalo je da bi golema sreća
mogla biti izmerena preciznošću
oštrog bola. Brzog i gorkog.
Lagane i slatke behu tmine.
A sad gorke i oštre kao pesak
-„Budimo razumni“ i slične psovke.
I što se manje volimo,
više govorimo,
reči, rečenice, duge, uredne.
Da smo ostali skupa,
mogli smo postati tišina.
U jabuci
Posećuješ me u jabuci.
Zajedno čujemo nož
kako ljušti oko nas, pažljivo,
da se kora ne prekine.
Govoriš mi. Verujem tvom glasu
I što se manje volimo,
više govorimo,
reči, rečenice, duge, uredne.
Da smo ostali skupa,
mogli smo postati tišina.
U jabuci
Posećuješ me u jabuci.
Zajedno čujemo nož
kako ljušti oko nas, pažljivo,
da se kora ne prekine.
Govoriš mi. Verujem tvom glasu
jer u njemu ima grudvi čvrstog bola
kao što u pravom medu
ima grudvi saćevog voska.
Dotičem tvoje usne prstima:
i to je proročki pokret.
Usne su ti crvene, kao što je sagorelo polje
crno.
Sve je to istina.
Posećuješ me u jabuci
ostaćeš sa mnom u jabuci
sve dok nož ne obavi svoje.
Gradski vrt
Čekam smrt
pored drveća obojenog u belo.
Imao sam malo vremena.
Slično čoveku koji pali šibicu u kosturnici,
moje je lice bilo zaštićeno
i osvetljeno
Tobom.
Ali sada ja čekam smrt.
Kada se ponovi pokret,
kada se pojave tri zvezde,
čekaću smrt zajedno s mnogim ljudima,
pored drveća obojenog u belo.
Slika: Erin Wolkovski
