Hommage to Miroslav Mika Antić, Uroš Babić

Hommage to Miroslav Mika Antić, Uroš Babić



Da li to beše san?
Ta čistota dečije duše
te oči okrenute
ka svodu nebeskom,
čudesno plavom
nebeskom svodu?
Da li i to beše san?
Тaj čas, kad ga obasja
 svetlost nebeska
sa rukama zamočenim
u zlatnom prahu?
To blaženo biće duha i tela
taj bljesak svetlosti
od čijeg sjaja
ne smete otvoriti oči
kad srce zaigra
i krv prostruji telom!
Zar i to bese san?
kad miris panonskog bilja
sa ružom u srcu
zamirisa kao jabuka?
Mogao je ponovo da naslika
još jedan suncokret
mešajući oker
 sa zlatnim prahom
da se do bola jasno seti
svoje plave zvezde
jer su mu ruke svetlucale
po biblijskoj priči
sa čežnjom i sećanjem
od koga podilazi jeza
jer se ledeno telo sećalo toplote
jer mu se krv sećala svetlosti
plavetnila nebeskoga
jer mu je sluh čuo
zvuke besmrtne pesme
i čarobnog sveta
od izmišljene jave
dok leti iznad oblaka
visoko, visoko...
Ko će, sem tebe
odvojiti stvarno
od nestvarnog
san od jave
 i javu od sna?
Ko će, sem tebe
da donese neku novu nadu
novu nežnost
novi dan ozaren Suncem?
Kako da shvatimo
 svemir bez tebe
to vreme strasti
penušanja, tački ključanja!
Još se ne spušta tvoja zastavica!
Bar zakratko
uspinješ se na vrhove,
koračaš po oblacima
dotičeš zvezde
i u samom si vrhu života.
Vole te tvoja deca!

Pesniče sveta, na svetoj vojvođanskoj ravnici!

Whatsapp Button works on Mobile Device only

Pretraga. Dijakritički znaci su obavezni. Nakon toga pritisnite "enter".