Kao Gang
Potrebno je malo dosade
kako bi osetio stvari. Recimo:
avgust, sediš na obodu kreveta
u kamenoj mediteranskoj kući,
u prijatnom frižideru. Memla se
širi iz lepe uspomene. Zuji sve
oko makija i grlića mastike. Ne
znaš šta ćeš sa leđima pognutim,
rukama na kolenima, sa bradom
- divljinom koja niče, i ne staje.
Stala je jedino kiša, još u aprilu,
i zmije se lome poput krtih
stena. To je izvan, a suvi vazduh
(pusti san bronhija) ne prodire bez
pustinjskog peska. Radijske vesti
baritoni čitaju pogrebno da bi znao
šta je neizlaz, melanholija srasla
poput tumora. Kad zatvoriš oči
ukloniš se odavde i vidiš teče
kredit, kao Gang. A kako?!, kad
nema više nikakvih snegova
da se otope.
U selu Norenska
J. Brodskom
Drozdovi se ne rasanjuju ovde
na severu zimi ako zaplamti kroz
rez neba to već bude martirologija
koje se usneženo sećaš razabirajući
po vetru nijanse mraka udaraju
u vatru kroz dimnjak kako pucketa
suvo javorov smisao kada kažeš
Moj posao je da pišem to je kran
koji te održi na nogama krov i
vrata vežu te šupljinama za svet
iza tvojih kapaka odvija se scena
u selu Norenska kada imaš
redovnost fiskulture i čitanja
disciplinu posvećivanja motor
na ovakvom mrazu nikad se ne
gasi zato kao da samo kroz dim
dopiru glasovi sa neokrenutih
stranica suvi čičak dodirnućeš
u njemu stižu reči koje ti sve kažu
koje ti budu sve koje ti budu sve.
Drozdovi se ne rasanjuju ovde
na severu zimi ako zaplamti kroz
rez neba to već bude martirologija
koje se usneženo sećaš razabirajući
po vetru nijanse mraka udaraju
u vatru kroz dimnjak kako pucketa
suvo javorov smisao kada kažeš
Moj posao je da pišem to je kran
koji te održi na nogama krov i
vrata vežu te šupljinama za svet
iza tvojih kapaka odvija se scena
u selu Norenska kada imaš
redovnost fiskulture i čitanja
disciplinu posvećivanja motor
na ovakvom mrazu nikad se ne
gasi zato kao da samo kroz dim
dopiru glasovi sa neokrenutih
stranica suvi čičak dodirnućeš
u njemu stižu reči koje ti sve kažu
koje ti budu sve koje ti budu sve.
Dažd prispjeva u taj dan: ko kupuje
neka ne likujem, i ko prodaje neka ne tuguje,
jer će bijes sagorjeti sva imanja čovječija
(Jezekilj, 7:12)
Lakše prihvatam breze koje šušte
iza oltara, u jesen, kroz polupani
prozor crkve nego reči što izviru
tako propovednički, po prirodi
posla. Pusti da budem hrapava
bela kora, polen ovog stabla.
Noć se voli zbog diodnoplave,
umekšalih granica stvari, aluzija
na dubine kosmosa. Svet se
dešava staklenim soliterima,
obučen u svetlost kao u haljine,
u širokim, bulevarskim blescima.
iza oltara, u jesen, kroz polupani
prozor crkve nego reči što izviru
tako propovednički, po prirodi
posla. Pusti da budem hrapava
bela kora, polen ovog stabla.
Noć se voli zbog diodnoplave,
umekšalih granica stvari, aluzija
na dubine kosmosa. Svet se
dešava staklenim soliterima,
obučen u svetlost kao u haljine,
u širokim, bulevarskim blescima.
Znak ribe postoji još samo na
konzervama. Slomi te tišina
u hipermarketu da bi osvestio
krv i meso, hleb i vino. Radost
stiže od šaltera kad na odložena
plaćanje pristane: neka tako bude!
To je ono još jedino
od evharistije. Amen.
od evharistije. Amen.
na slici pogled sa Klisa, Dalmacija
