Znam mnoge što se hrane mojim pesmama.
Nadnesu se kao gladni lavovi.
Suču tanke iznutrice, rovare, raspliću,
Loču.
Ali oni to drugačije kažu...
Mi čitamo, mi stvaralački čitamo,
Trošimo opšte dobro, trčimo rubom mogućeg,
Razvijamo asocijativne nizove.
Razvejavamo krvavu sintaksu.
Svaku reč razlome i stave pod lupu.
Sintagme preglođu, zavire iza.
Domisle nove metafore, u potaji.
Tekstom tornjaju, guču, zloguču.
I samo se ponekad prisete da su
Knjiški pacovi, uljezi podmukli
Stakloresci, omčari, smrdibube...
I tako nevini, ispravni, čisti, čisti.
