Anika Petra Krivog, lenja žena
Ali večno nesita onih stvari
Čeka da joj muž od kuće krene
I na kapiju izlazi da mami prolaznike;
Njih je na početku mnogo i srećni su veoma
Ali brzo im ona iscedi svu vlagu
I druge za sebe traži, sve žednija,
A ma koliko ih ima, njoj je malo.
Tada Anika Petra Krivog otkriva baštu s krastavcima
Okopava ih, vodom poliva i nadgleda ih da porastu
Uveče se među njima šeta pevušeći im zaljubljeno
miluje ih i ljubi
I krastavci narastu veliki i moćni kao pastuvi
Anika Petra Krivog, pošto bi spavala sa svakim,
Obriše ih i stavlja na ubrus pokraj kapije
Na podmuklu prodaju iznemoćalim prolaznicima
negdašnjim.
Kada se to pročulo
Čitavo jedno selo ispovraćalo je svu noć svoja creva
I vrebajući, uhvatiše je sutradan u toj prljavoj raboti;
Anika Petra Krivog nije umrla pod kišom kamenica
Živa je i danas malo podalje u selu Buštenari
Zatvorena negde među kamenim zidovima
Stara je, rakiju ispija, smrad širi
I govori samo o Gospodu našem Isusu Hristu.
Na slici stara razglednica Buštenara
