Pitarke, Srđan Sekulić

Nikada neću zaboraviti

dan kada je jedan od najboljih

prijatelja moga oca

i njegov kolega sa kojim je

držao dućan u Prištini,

gospodin Međit Đulderen,

došao kod nas u Vrbas

u posetu

i sa sobom poneo

još uvek tople pitarke, goveđe ćevape

i najbolju kobasicu na svetu -
pećki sudžuk.

Te pitarke  za mene su bile

čista magija.
Topile su se u ustima

dok sam smiren kao kakav kaligraf

koji pleše svojim perom i ostavlja harfove na pergamentu,

umakao parče po parče u saft

od ćevapa koji se taložio na tepsiji.

Međit, vrsni poslastičar rodom iz sela Brod

sa Šar Planine

gledao me je veselo i zapitkivao ponekad:
„Valja li Srdžan?“
„Valja, valja.“- odgovarao sam i nastavljao sa svojim mackanjem.
To je valjda prvi put da sam osetio iskonski sabur.

Najukusnije pitarke koje sam ikada probao.
Pitarke Međita Đulderena.