Još nisam dojela noć
kad eto ga jutro.
Prirodno sam bespomoća.
Sad bi bilo milosrdno
odseći mi glavu.
Ulica tako prekrasno prazna
ja - jedini stanovnik na zemlji.
***
Griška, mili, rođeni,
ti i ja pravićemo novu geometriju.
U ovom najlepšem od svih svetova
nismo se dovoljno sretali.
Paralele nam se seku negde u beskonačnosti.
Jedino u tome ova geometrija ne greši.
Ukrstiće se u jednoj tački.
Po novoj geometriji ta tačka je u Sibiru.
Na ulazu u tajgu
odbroj trideset devet breza
povuci pravu u ravni
i tu sam
čekam te među srnama.
***
Pišete – dobili ste trovanje stepom.
Sve crnu žuč povraćate,
i nesvestica Vas hvata zbog nekih proleća
koja više neće dolaziti zbog Vas.
Pišete – dođi, grlice, spasi!
A ja Vas lepo pitam, Grigorije Jakovljeviču,
zvezdo moja,
da sve to nije od votke
da sve to nije od beline pred očima?
***
Ne dražite me, dušo moja.
Ne dražite me ni belinom brezine kore
ni dubinom šume
ni širinom polja,
ne mamite me tim Vašim svemirom
i matematikom -
danas Vam neću doći.
Ne mora se uvek znati.
Praštajte, mili.
Bolest neka, šta li je.
Na moje oči gutač vatre se zagrcnuo
i propao kroz led u Nevu.
Ni Mesec podlac
ni njegov otac
ni sestra ljuta
nisu davali pet para za to.
Gledajte,
duša moja Vam se sasvim otkrila.
***
Ponekad neki zao, loš čovek,
ili prosto vetar
zaplete stabljike raži u čvor.
Narod veruje da je tu raž dotakla
nečista sila.
Onaj ko raspetlja zaplitaj
nije više stanovnik ovog sveta.
Ko će se usuditi da raspetlja
naš zaplitaj
grlice moja
Katarina Ignjatjevna?
***
Odajte mi svoju tajnu
recite mi
Griška, mili,
nije li to duh boga samog
nije li to laki povetarac
nije li to ta rupa u đevreku
oko koje se sve vrti
kažite mi šta ste to osetili
ne kažem saznali
saznati je lako
pokažite mi
može li se to opipati
može li se po tome veslati
kao po Nevi
ko je to
strepi li to
da ćete
ga razotrkriti
muči li se to u dubokoj čami
nakrivljenih dimnjaka
ili je sigurno
u vaše ćutanje?
