ЈУЛ
Ширимо се. Јутро је маст.
Сунце га утрљава полако.
Град је мрља. Личи на уста
Оближњег свеца. Понекад
Из меланхолије. Читамо
Гурђијева. Сусрети су
Ретки. Ређи од осмеха.
Тежи од поднева. Заволи
Град. Трг је пијаца.
Народе с мора
Продају у акваријуму.
ОДМОР НА БЕГЕЈУ
Село сипи. Река се
Под трску сакрила.
Ветар кљуца. Боји небо
У птице.
ТАВАН
Пристаниште је тихо; влажно
Од најлона. Простор је прашина,
Време уздах. Вешто трепери
Сунце из тегле; тајно шуми
Ветар на апаратима. То је мали знак,
Стих од Клодела. Лажу нежно.
Песници из кутије.
ФЕБРУАР БЕЗ МЕЛАНХОЛИКА
Време клизи низ пејзаж.
Историја траје четири минута.
Јутра су овде високо;
Вечност на дохват руке.
Ако си сангвиник,
Правиш Бодлера на надувавање.
Ако си флегматик,
Везујеш појас за спавање.
Ако си колерик,
Трагаш за половним сунцем.
Снег је салонски.
Скривен од погледа.
НОЋ
Мрак је обиље;
Пресвлачи град.
Небо је његов
Џеп. Шуштав
Oд кише.
ГРАД
Сунце је слано; лажно од екватора.
Река је намаз, улице кришка.
Смрт се гаји по саксијама;
Лепа као из епрувете. Петак је себичан дан.
Богиња забаве не иде у диско.
КЛАСИК ДАНАС
Шминкају те. Показују на ревијама
Смотрама и празницима. Слажу у
Крижаљке, везу на гобленима,
Жврљају по зидовима. Реклама си
Ималину, чутури и гуменим мецима.
Цитат неписменима, мотив задовољнима,
Изговор слабима. Плаше се негатори
Што су те читали; мудри крију
Да су те разумели.
Трајаћеш вечно. Као
Фино упаковани производ.
МЕРА
Мерили смо време
Каменом, песком и травама.
Збирали дане млеком, глином и зрнима.
Данас пребројавамо апокалипсе
Као личне успомене пролазности,
Поуздане бревијаре заблуда.
КАРАНТИН, ЗАВИЧАЈ
Варош је костим. Крпљен од кућа.
Испран од историје. Ужи од свакодневице.
Навлачиш га на феријама, кризама
И сличним представама. Спорадично
Као сопствени живот.
БОГ
Живиш у поштанском сандучету.
Писмо ти је тело; понекад глава.
Облачиш се у маркице. Размножаваш у рекламе.
Рачун је твоје годишње доба. Руке су ти први сусед;
Кључић аутомобил. Некад си Стокхолм,
Претња или цвеће. Каткад Раф,
Лавеж на пуњење.
Бог је хартија.
Жут од старости.
Ширимо се. Јутро је маст.
Сунце га утрљава полако.
Град је мрља. Личи на уста
Оближњег свеца. Понекад
Из меланхолије. Читамо
Гурђијева. Сусрети су
Ретки. Ређи од осмеха.
Тежи од поднева. Заволи
Град. Трг је пијаца.
Народе с мора
Продају у акваријуму.
ОДМОР НА БЕГЕЈУ
Село сипи. Река се
Под трску сакрила.
Ветар кљуца. Боји небо
У птице.
ТАВАН
Пристаниште је тихо; влажно
Од најлона. Простор је прашина,
Време уздах. Вешто трепери
Сунце из тегле; тајно шуми
Ветар на апаратима. То је мали знак,
Стих од Клодела. Лажу нежно.
Песници из кутије.
ФЕБРУАР БЕЗ МЕЛАНХОЛИКА
Време клизи низ пејзаж.
Историја траје четири минута.
Јутра су овде високо;
Вечност на дохват руке.
Ако си сангвиник,
Правиш Бодлера на надувавање.
Ако си флегматик,
Везујеш појас за спавање.
Ако си колерик,
Трагаш за половним сунцем.
Снег је салонски.
Скривен од погледа.
НОЋ
Мрак је обиље;
Пресвлачи град.
Небо је његов
Џеп. Шуштав
Oд кише.
ГРАД
Сунце је слано; лажно од екватора.
Река је намаз, улице кришка.
Смрт се гаји по саксијама;
Лепа као из епрувете. Петак је себичан дан.
Богиња забаве не иде у диско.
КЛАСИК ДАНАС
Шминкају те. Показују на ревијама
Смотрама и празницима. Слажу у
Крижаљке, везу на гобленима,
Жврљају по зидовима. Реклама си
Ималину, чутури и гуменим мецима.
Цитат неписменима, мотив задовољнима,
Изговор слабима. Плаше се негатори
Што су те читали; мудри крију
Да су те разумели.
Трајаћеш вечно. Као
Фино упаковани производ.
МЕРА
Мерили смо време
Каменом, песком и травама.
Збирали дане млеком, глином и зрнима.
Данас пребројавамо апокалипсе
Као личне успомене пролазности,
Поуздане бревијаре заблуда.
КАРАНТИН, ЗАВИЧАЈ
Варош је костим. Крпљен од кућа.
Испран од историје. Ужи од свакодневице.
Навлачиш га на феријама, кризама
И сличним представама. Спорадично
Као сопствени живот.
БОГ
Живиш у поштанском сандучету.
Писмо ти је тело; понекад глава.
Облачиш се у маркице. Размножаваш у рекламе.
Рачун је твоје годишње доба. Руке су ти први сусед;
Кључић аутомобил. Некад си Стокхолм,
Претња или цвеће. Каткад Раф,
Лавеж на пуњење.
Бог је хартија.
Жут од старости.
Срђан Чеперковић је рођен 1982. године у Краљеву. По професији је дипломирани економиста. Објавио је збирке песама Заборављени град (2007, награда Матићев шал) и Супермен је Барбика као Херман Штерн (2017). Приредио је књигу песама млађих врњачких песника Између плиме и осеке (2019). Запослен је у НБ „Др Душан Радић“. Живи у Врњачкој Бањи.
