Опјесмоздан, Стефан Вишекруна

ЈА САМ ПОКИСЛИ ВРАБАЦ

 

Ја сам покисли врабац који
прогони малодушје земно. 

Пјевам читавом свијету
благочежњивим умозрењем
на путешествију ка свештеносним горама.

Пјевање је надилажење релативних тлапњи
и превазилази све философије човјека. 

Камење приковано за земљу
покорава се недоумним и олако јуриша на пјесника
из катапулта неукости.

ЉУБОВАТИ

Без зиме
прољеће би било сјена и страшило.
Патња има велику моћ да оплеменослови
ко ништа друго на свијету.
Љубовати најплодпносније умије,
онај који поима да храмље читавим бићем.

НЕДОСТИЖЈЕ

Бескрај је пољубац недостижја што тихује у пјесми
и чезне ко поодмакла ноћ за љетобалним јутрима.
Недостижје је зора у глибу сумрака,
ледени људи јунаци недораслог човјечанства
закопавају недостижје
а оно лети у загрљај небодарју.

ПУТОВАЊЕ

Ми смо у туђем тијелу ухваћени. 

Посматрамо занесени немирно море 

које хучи и завија дивљачким гласом.

Пливамо са вјером да нас неће прождријети, 

запрепаштени његовим тамним дубинама.

Путујемо увијек изнова

на многобројним путовањима,

загледани у неизмјерна пространства

откривамо и наслућујемо безбројне свијетове 

од којих се ништи вид,

а ријечи блиједе и нестају у нигдинама.

АВЕТ


Овај свијет је авет
што тетура од неспокоја
и храни нас отрпвном сољу 

од које кључа крв у очима,
па заводи слијепце да шкргућу зубима 

на браћу своју.
Сви би да буду побједници 

сви би да буду неко и нешто, 

а када загрме громови
стресу се ко лишће у јесен са дрвећа.


КОРАЛИ


Ми смо неоткривени корали 

буктиње у разореним храмовима 

корали очеличених градова 

корали слободе
пркос љубави на зидовима смрти.



Из истоимене збирке, Поетикум, Краљево, 2022.