Досезање Суматре, Радомир Д. Митрић

Досезање Суматре


У мрклој гаснемо ноћи, бездомни,
бескрајно тужни и одвише груби
од стихија рата, обречени суштаству,
аркадијски снени, иноплемени,

слутећи како преко пољā,
ангелоусрдни допиру гласи,
безмерни, предати ветру исконском,
који наше мијазмичне душе, у житу

заспале, позивају на узгон, горе,
ка врховима суматраистичких планина,
катарзичном послању, што нас сабира

у Књигу Постања, којег заслужујемо,
тек када пронађемо смисао речи,
раздешених у унутрашњем небу,

растворљивих у ономе после, увек.


Радомир Д. Митрић, из књиге Унутрашњи Вавилон