Sentence, Lajoš Kesegi

Sentence


Svako bi voleo malko besmrtnosti.

Slobodna volja je umrla kada je ustala protiv deset zapovesti.

Ono što znam postojalo je i onda kada nisam znao.

Svaka dobra knjiga, poput ruke koja miluje, produžava nam život.

Moje sposobnosti čile: više nikoga ne umem da sledim.

Osećaj bola smo dobili da ne bismo pričinjavali bol.

Nije strašno što nema puteva, nego što niko ne traži svoj.

Ovaj vek je bio onakav kakvi smo mi.

Sledili smo čudne stope za koje se ispostavilo da su naše.

Oprostiti svima koji su napisali knjigu.

Sanjati i sve preneti u budnost.

Jer nečoveštvo počinje onda kada čovek nešto zaboravi. Zaboravi da je čovek.

Ono o čemu se ne može govoriti, o tome treba pisati.

Nikada se ne odštampa rukopis, uvek nešto drugo.


Lajoš Kesegi