Kafana i ti sediš s novinama
Ne, nisi sam. Pola čaše ti je prazno
A drugu polovinu sunce ispunjava...
Kroz staklo vidiš prolaznike kako žure
A tebe ne vide (to je osobina odsustva:
Ti vidiš dok tebe ne vide)
Kako si slobodan, ti, zaboravljeni u kafani!
Niko ne vidi u tebi trag violine
Niko ne zuri u tvoje prisustvo ili odsustvo
Niko ne ispituje tvoju maglu ako pogledaš
Devojku pred kojom si se slomio
Kako si slobodan da obavljaš svoje lične stvari
U ovoj gužvi bez uhode svog
I čitaočevog!
Radi sa sobom šta hoćeš, skini
Košulju ili cipele ako ti je volja
Jer si zaboravljen i slobodan u svojoj mašti
Nema, zbog tvog imena ili lica, neodložnog posla
To si što si, ni prijatelj ni neprijatelj
Ovde ne promatra tvoje uspomene
Tráži da se izvini ona što te ostavila u kafani
Jer nisi primetio novu frizuru
I leptire što su na njenim rupicama igrali
I tráži da se izvini onaj što je tvoj atentat naložio
Toga dana, ni zbog čega... samo što nisi
Umro u onaj dan kad si se sa zvezdom obrušio
I napisao prve pesme njenim mastilom...
Kafana i ti sediš s novinama
U uglu, zaboravljen i niko ne vređa
Tvoje čisto raspoloženje
I niko ne razmišlja da te ugrabi
Kako si zaboravljen i slobodan u svojoj mašti!
Mahmud Darviš
s arapskog prevela Tatjana Botić
