Ljubav u doba kolere - odlomci
Bio je još premlad da bi znao kako sećanje srca odstranjuje ružne uspomene, a veliča dobre, i da zahvaljujući toj veštini uspevamo podnositi prošlost. Ali kada je s brodske ograde video beli rt kolonijalne četvrti, nepomične strvinare na krovovima, sirotinjsko rublje okačeno da se suši na balkonima, tek je tada shvatio koliko je postao lakom žrtvom milosrdnih zamki nostalgije.
(...)
Srce ima više soba nego kurvinjski hotel.
(...)
...molila je Boga da joj udeli makar još jedan tren, samo da ne ode ne saznavši koliko ga je volela uprkos obostranim sumnjama i osetila je neodoljivi poriv da ponovo s njim započne život iz početka da bi imali vremena da jedno drugom kažu sve ono sto je među njima ostalo neizrečeno i da urade kako treba sve ono što su u prošlosti uradili pogrešno...
(...)
Prepoznao ju je u gužvi, kroz suze neponovljivog bola što umire bez nje, pogledao ju je poslednji put zauvek, očima sjajnijim, tužnijim i zahvalnijim od onih što ih je ikada videla u pola veka zajedničkog života, i uspeo joj je reći poslednjim dahom:
Samo Bog zna koliko sam te voleo.
Gabrijel Garsija Markes
