Jednog dana ćemo se sresti
kao brodić od hartije i
lubenica što se hladi u reci.
Nemir sveta biće
uz nas. Dlanovima ćemo
pomračiti sunce i s fenjerom
približavaćemo se.
Jednoga dana vetar neće
promeniti pravac.
Breza će poslati lišće
u našim cipelama ispred praga.
Vuci će krenuti za
našom nevinošću.
Leptiri će ostaviti
svoj prah na našim obrazima.
Jedna starica svakog jutra
pričaće o nama u čekaonici.
I ovo što sad kažem
već je kazano: čekamo vetar
kao dve zastave na graničnom prelazu.
Jednoga dana sve senke će nas
mimoići.
Nikola Madžirov
Preveo sa makedonskog Duško Novaković
