Gde su nestali koraci
bogova i junaka?
Ponekad možemo još uvek prepoznati
tragove svetog:
iz pete nekog drevnog boga
diže se dorsko drvo
u čijoj krošnji kulja izvor
i sedi mlada žena
ispružena na suncu.
Ali samo za trenutak.
Nenaviknuta na njega,
naprsla je stopa svetog
i sad znamo
na kom je mestu zdravo i ushićeno
naše telo,
a na kom ranjeno
bez ruža i bez plamena.
Udara prazno talas u obalu
i povlači se.
Odavno je zaklopljena
Knjiga Postanja.
Nema vatre izvan nje.
Buđ razjeda
temelje carstva
i nepca bogova.
Nema ko da slavi.
Njiše se kao taman krik
Grančica lovora
iznad čela-ruševine
bogova i junaka.
