Benove etide, Nikola Živanović

BENOVE ETIDE

Posle je ljude viđao
I izvan mrtvačnice,
Onako kako ih je malopre sastavio.
Kosti na istim mestima,
Iste spletove mišića.

Nije bilo tajni rođenja,
Ni detinjstva, ni razvoja.
Ljudi su silazili dovršeni
Sa stolova za seciranje.

Na kraju dana činilo mu se
Da Bog ostavlja previše nacrta,
Previše planova stvaranja,
Ostataka, fragmenata, beležaka,
Tih izdajničkih uvida.

Nije mogao da govori o muzici,
Nokturna nije mogao da obrazloži;
Klavijatura mu je poslužila
Kao podloga za seciranje
Šopenove ruke,
Njegovih tankih prstiju.
Kada je počinjao, ležali su
Na e, fis, gis, h, c.

Tražio je nove perspektive
Neispitana anatomska rešenja
Nepredviđena u šestom danu stvaranja
(zato je Šopen u Englesku
Putovao sa tri klavira,
Pleyel, Erard, Broadwood);

I Šopen izlazi iz mrtvačnice,
Potamneo od umora i blizine smrti.
Tih, jedva primetan, gotovo senka,
Ne baš govorljiv, slab ljubavnik;
Sastavljen iz nekog drugog razloga,
Iz artističkog ubeđenja;
Benovom malom rukom.


Nikola Živanović