Sretenje, Nikola Vranjković

Sretenje

Brod ti tone ispred luke
još iz vode vire ruke.
Meriš život svoj na sate
i to hoće da ti skrate.
Sati prolaze,
ko dim kroz vetar lete
pa se razbiju u dane.

Osmeh čudan, oči lude,
vazduh miriše na ljude.
Oni tužno troše dane,
vreme nikako da stane.
Dani prolaze,
ko list po vodi plove
dok ne potonu u sećanje.

Kraj je zimskog sna
i java počinje.
Nit se budiš, niti spavaš,
plašiš se.
Kraj je zimskog sna,
a java ne obećava.

Kao da ceo svet spava.

Ispod tebe gola stena
ali tvoje senke nema.
Sve je jasno kao dan
a dan je umoran i tmuran,
jer je isto ko i juče,
samo godina je promenila ime.

Probij zaključana vrata,
skini okove sa vrata,
shvati to ko ispit vere
i okreni propelere,
barem probaj,
stvarno nemaš šta da izgubiš
na ivici, dok kliziš.

Kraj je zimskog sna...


Nikola Vranjković

Za ovde ili za poneti

http://www.youtube.com/watch?v=hlKiUKe-2hQ