Čaške, zatvorite se. Pohlepno vreme
tavni vršak biva na vašoj slasti, čistom tkanju;
Kako je lepa sjajnost u vašem neznanju
o, Bože vremena! Kad usne naše tako zaneme
jednom na nemuštoj kamenoj crti
kad budemo samo šum gipkog lisja što opada;
Podari nam samo jedan čas posle smrti
da vidimo s one strane kao sada
kako nam zvezda neka pod čelo sleće,
kako opčinjava svet, otkriva nestvaran vrt;
Bože prvog cvetanja mrtvih u proleće,
drukčiji bi bio tada sklad, il drukčija smrt.
