SATNICA DANA I NOĆI
U podne zenit je šešir
od plavih dijamanata.
Popodne pada
i zenit smrtno ranjen krvari.
Rađa se Mesec, taj bik noći
sa svetlucavim rogovima.
Zvezde su misteriozni
kapci koji trepte.
Laju psi preplašeni
od noći i tišine.
Petlovi pevaju, odmeravajući
snagu kljunovima u zoru.
Stiže i zora.
Sa zastorom magle, nestaje i tmina.
RAZMIŠLJANJE
Putem pored parka
gde se deca igraju
i vrapci skakuću,
prolaze ujutru i popodne
mrtvačka kola.
Nekad sam želeo da protestujem,
jer mrtvi ne smeju žalostiti decu,
ali sam se uzdržao.
Ipak, deca moraju
da vesele mrtve.
RAJ
Postoji, ali nikada za dugo,
nego za trenutak u kome zaboravimo sve:
kako smo umrli
i da nam ostaje samo želja
da se u par sekundi setimo
svih slasti sveta.
Hezus Orta Ruiz
AKO ME ŽELIŠ, ŽELI ME CELU
Ako me želiš, želi me celu,
ne po osnovu svetlosti i senke.
Ako me želiš, želi me crnu i belu.
I sivu, i zelenu, i zlatokosu i crnpurastu.
Želi me danju,
želi me noću.
I zorom na otvorenom prozoru.
Ako me želiš, ne deli me:
želi me celu ili me ne želi.
Dulse Marija Lojnaz
NOKTURNO BEZ ČAPLJI
Kuda će otići
kada nastupi tišina
i jato se smiri
u tmini samotnog sna.
Kuda će otići
drhtave
ponovo okupljene i same
tako identične.
Kuda će otići
a kuda ćemo ti i ja.
Marilyn Bobes
BEG
Ludost koja se nastanjuje među nama
ne traži prilike.
Dovoljan je list koji padne
i drugi koji pupi,
nešto vode ili piva,
znak žagora i korak tišine,
da počne igra usana, let ptica, smena dana i noći.
Niko ne spava, ni zvezde.
Sve je samo san,
uključiv i svetlost što sija.
Mario Martinez Sorrino
EMI
Ne osećaj se da ti dar nedostaje,
da govoriš kao da te otima nebo,
jer tvoja ukrasna lepota, ni duša čista
ne trebaju šira krila.
Ne gledaj u tvome ćutanju izvor bolova,
ne oplakuj ni reči koje kazuješ,
ni reči koje ti fale.
Ako na tvome licu sjaje divne oči
da zaljubljena duša u njih odlazi,
neka ih nikad ne zamagle tužne srdžbe,
jer sve reči na mojim usnama
nisu vredne pogleda tvojih očiju.
Hoze Marti
NORMA
Želeo sam da otkrijem ko si,
ali u tvojoj tajni nemam oslonac.
Vidim te kao malenu ruku nežnosti,
tako mirisavu i tihu.
Znam da postojiš,
jer te ptice i zvuci prepoznaju.
Zašto mi namećeš tvoj muk?
Pablo Armando Fernandez
Iz knjige "MALA ANTOLOGIJA
KUBANSKE POEZIJE"
Sa španskog preveo
Milutin Stojanović
