Arapski istoričar El Išaki prepričava ovaj događaj:
„Pričaju ljudi dostojni poverenja (ali samo je Alah sveznajuć, moćan, milosrdan i ne spava) da je u Kairu bio jedan čovek koji je bio vrlo bogat, ali toliko velikodušan i plemenit da je sve izgubio osim očeve kuće i da je bio primoran da zarađuje za hleb. Radio je toliko da ga je jedne noći san savladao ispod smokve u njegovoj bašti, a u snu je video nekog potpuno mokrog čoveka koji je iz usta izvadio zlatni novčić i rekao mu „Tvoje blago je u Persiji, u Isfahanu; idi po njega“. Sledećeg jutra se probudio i krenuo na dug put, suočio se sa opasnostima pustinja, brodova, gusara, idolopoklonika, reka, zveri i ljudi. Na kraju je stigao u Isfahan, ali ga je unutar gradskih zidina zatekla noć i legao je da spava u dvorištu jedne džamije. Pored džamije je bila neka kuća i, po odluci Svemoćnog Boga, jedna banda lopova je prošla kroz džamiju i ušla u kuću; ljudi koji su spavali probudili su se od buke lopova i pozvali u pomoć. Susedi su, takođe, vikali sve dok kapetan stražara u toj četvrti nije došao sa svojim ljudima, a razbojnici nisu pobegli preko krova. Kapetan je naredio da se džamija pretraži, u njoj su našli čoveka iz Kaira i tako su ga išibali bambusom da je bio na ivici smrti. Dva dana kasnije došao je svesti u zatvoru. Kapetan je poslao po njega i upitao:“Ko si ti i koja je tvoja domovina?“ Ovaj odgovori:“Ja sam iz čuvenog grada Kaira i moje ime je Muhamed El Magrebi“. Kapetan nastavi:“Šta te je dovelo u Persiju?“ Ovaj se odluči za istinu i reče mu: „Jedan čovek mi je u snu naložio da odem u Isfahan jer je tamo moje blago. Evo me u Isfahanu i vidim da je to obećano blago sigurno ovo šibanje koje sam od vas velikodušno dobio.“
„Na te reči kapetan se toliko smejao da su mu se videli umnjaci i na kraju je rekao:“Nepromišljeni i lakoverni čoveče, tri puta sam sanjao jednu kuću u gradu Kairu, kuću koja u dnu ima baštu, a u bašti sunčani sat, a iza sunčanog sata jednu smokvu, a iza smokve česmu, a ispod česme blago. Ni najmanje nisam poverovao u tu laž. A ti, potomak mule i demona, lutaš iz grada u grad, samo sa verom u svoj san. Da te više nisam video u Isfahanu. Uzmi ove pare i odlazi“.
„Čovek ih je uzeo i vratio se u domovinu. Ispod česme u svojoj bašti – one iz kapetanovog sna – iskopao je blago. Tako ga je Bog blagoslovio, nagradio i uzneo. Bog je velikodušan i skriven.“
