Tunel, Ernesto Sabato

Tunel - odlomak


Gledao sam kroz prozor dok je voz jurio prema Buenos Airesu.

Prošli smo pored jednog ranča; neka žena je ispod nastrešnice gledala voz. Pala mi je na pamet glupa pomisao:

"Ovu ženu vidim prvi i poslednji put. Nikada je više u svom životu neću videti."

Misli su mi plovile kao pluta u nekoj nepoznatoj reci.

Šta me se ticala ta žena?

Ali nisam mogao da se otrgnem od misli da je u jednom trenutku ona postojala za mene i da nikada više neće postojati.

To je sa moga gledišta bilo kao da je već umrla: malo zakašnjenje voza, jedan telefonski poziv iz ranča, i ta žena nikada ne bi ni postojala u mom životu.


Ernesto Sabato